Izvor: BOŠ
Šta se dešava, ako otkrivanjem ličnih podataka nekoga izlažemo dodatnoj stigmatizaciji i marginalizaciji? U nekom od ranijih tekstova, pisali smo o tome sa kojim se opasnostima mladi suočavaju na mrežama i kako digitalno nasilje utiče na njihovo mentalno zdravlje. Kada se govori o ovoj temi, uglavnom se priča o mladima uopšteno, dok se zaboravlja na one kategorije mladih koji su izloženi dodatnim izazovima, poput pripadnika LGBT+ zajednice.
Prema istraživanju koje je 2018. godine sprovela organizacija Labris, uznemiravanje je najčešći vid diskiminacije koji su doživeli pripadnici LGBT+ zajednice. Čak 82,5% ispitanika doživelo je neki oblik uznemiravanja, dok 56% njih izražava strah za svoju sigurnost. Da bi smanjili rizik od diskriminacije ili nasilja, LGBT+ osobe često odluče da ne otkrivaju svoj rodni identitet. Ipak, to ne smanjuje opasnost da u virtuelnom svetu, upravo ovaj podatak bude zloupotrebljen.
Nikola Planojević iz Udruženja Da se zna! ističe da su prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti podaci o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu posebno osetljivi podaci, i da se oni najčešće zloupotrebljavaju u digitalnom svetu, u kombinaciji sa ostalim ličnim podacima, kao što su ime i prezime, fotografije, email adrese, brojevi telefona i slično.
Za pripadnike LGBT+ zajednice postoji više podataka o ličnosti koji mogu biti zloupotrebljeni. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje prisilno autovanje, odnosno obznanjivanje nečije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta bez njihove dozvole, te su ovi podaci dvostruko zaštićeni, ali do povreda ipak dolazi – kaže Planojević.
Prema dostupnoj Bazi povreda privatnosti, koju je uradila SHARE Fondacija, evidentirane su različite kategorije povreda privatnosti LGBT+ zajednice, među kojima je i neovlašćeno deljenje ličnih fotografija. Jedna od prijavljenih povreda jesu lažni profili na Twitter-u, mreži na kojoj je dozvoljeno deljenje eksplicitnih fotografija. Pojedina lica su preko ove društvene mreže napravili preko 10 lažnih naloga na kojima su se objavljivale različite fotografije gej i bi muškaraca. Pored objavljenih fotografija, na Twitter-u su kačeni i snimci gej seksualnog odnosa, na kojima se jasno vidi identitet osoba, čime se direktno krše zakonske odredbe.
Dešava se da, na primer, meme stranice ili fake profili objavljuju fotografije LGBT+ osoba koje su one postavile na svoje privatne profile, sa homofobičnim i transfobičnim komentarima, pri tome objavljujući i njihove kontakt detalje, sa pozivom da se te osobe uznemiravaju, ili da im se šalju preteće poruke – upozorava Planojević i dodaje da se LGBT+ osobe mogu obratiti Udruženju Da se zna! za pomoć ukoliko su žrtve bilo kog vida uznemiravanja. Pored toga, pritužbe se mogu podneti i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Iako ovi mehanizmi stoje na raspolaganju, utisak je da ih LGBT+ osobe ne koriste kada dođe do zloupotrebe podataka o ličnosti u digitalnom svetu. Razlog tome može biti neprepoznavanje ozbiljnosti povreda, nepoznavanje procedura, ali i nevoljnost LGBT+ osoba da ulaze u procese koji bi zahtevali od njih da se konstantno autuju tokom procesa, što nadležnim institucijama, što svom okruženju – zaključuje Nikola Planojević.
Pravo svih nas jeste da odredimo sa kim ćemo, i koje ćemo lične podatke podeliti. Pripadnici LGBT+ zajednice brinu i o još jednom veoma osetljivom ličnom podatku čije deljenje može imati velike posledice po njih, naročito u našem društvu koje još uvek nije dovoljno tolerantno prema razlikama. Za mnoge LGBT+ osobe, otkrivanje seksualne orijentacije može uticati na njihovo samopouzdanje, na njihov odnos sa porodicom i društvom, i izlaže ih dodatnoj marginalizaciji. Zato je važno da institucije obezbede poštovanje podataka o ličnosti, društvene platforme unaprede mehanizme zaštite privatnosti podataka, a da mi kao društvo radimo na stvaranju tolerantnog okruženja u kom će diskriminacija osoba na osnovu seksualne orijentacije i zloupotreba njihovih ličnih podataka biti neprihvatljiva.
Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (ReclaimingPrivacy: A Tool to FightOppression), koji Beogradska otvorena škola sprovodi u saradnji sa Partneri Srbija, SHARE Fondacijom, Udruženjem Da se zna!, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.
Autorka : Milica Terzić