foto: BOŠ
Nasilništvo, vožnja pod dejstvom alkohola, vandalizam – nažalost, ovo su teme u okviru kojih se o mladima veoma često izveštava u domaćim medijima. Tokom prošle godine, a već petu zaredom, Krovna organizacija mladih Srbije sprovela je istraživanje pod nazivom Mladi u medijskom ogledalu koje se bavi pitanjem u kojoj meri i na koji način domaći mediji izveštavaju o mladima. Rezultati ukazuju na to da, iako je tokom 2021. godine broj sadržaja o mladima bio dvostruko veći u odnosu na prošlu godinu, kontekst ovakvih vesti najčešće je negativan i u domenu crne hronike. Kulturni sadržaji namenjeni mladima i omladinski aktivizam teme su o kojima mejnstrim mediji veoma retko izveštavaju - na jednu vest o aktivizmu, dođe 13 vesti iz crne hronike. Čini se da je ovako kreirana slika u skladu sa dosta rasprostranjenim stereotipima o mladima kao populaciji koju odlikuje nezaintresovanost, lenjost, impulsivnost i gubljenje vremena na društvenim mrežama.
Uprkos tome što inovativne ideje, projekti i inicijative mladih pojedinaca, grupa i udruženja često nisu prioritetne vesti za mejnstrim medije, nešto upornijim pretraživanjem digitalnih portala možemo naići na brojne takve primere. Vesti o srednjoškolcima koji osmišljavaju projekte za poboljšanje svoje lokalne zajednice, osnivaju humanitarne bazare, dižu glas protiv uništavanja životne sredine, često prolaze neopaženo. Nisu mnogo zastupljenije ni vesti o omladinskim udruženjima koja omogućavaju realizaciju mnogih humanitarnih i edukativnih akcija, ili mladim pojedincima koji svojim kreativnim idejama promovišu važnost ekologije i društvene solidarnosti.
Jesu li mediji slika društva ili medijska slika kreira društvo?
Zbog postojanja dve ovako oprečne slike o mladima, ne možemo da se ne zapitamo kakvo je onda objektivno stanje stvari. S jedne strane, u Srbiji postoji nekoliko stotina omladinskih organizacija - pored Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) koja okuplja čak 104 različitih udruženja i predstavlja najviše nezavisno predstavničko telo mladih, tu su i mnoge druge nacionalne i internacionalne organizacije koje okupljaju mlade aktiviste (o nekima od njih čitaj više na ovom linku). Takve organizacije kreiraju brojne društveno-odgovorne projekte, programe neformalne edukacije, putovanja, studentske i omladinske razmene, stručna usavršavanja i slično. S druge strane, opsežno istraživanje o mladima u Srbiji, sprovedeno 2019. godine ukazuje na to da se veliki broj mladih ipak ustručava da uzme učešće u nekom vidu društvenog aktivizma, iako izražavaju pozitivan stav prema istom. Mladi često ostaju pasivni jer veruju da njihovo mišljenje nije relevantno, da nisu pitani ili kompetentni da pokreću inicijative, a ovakvu sliku o sebi formiraju delom i zbog navedenih stereotipa o njima. Takođe, mnogi nisu dovoljno upućeni u karakteristike volonterskog rada, niti o mogućnostima koje takav rad pruža, zbog čega bi poželjnije bilo da mediji rade na podsticanju mladih, kako kroz objektivno informisanje, tako i kroz edukaciju.
Izvor: unsplash.com
Ima li svetla na kraju tunela?
Ipak, nije sve ni tako crno kada su u pitanju mediji. Rezultati spomenutog KOMS-ovog istraživanja ukazuju na daleko bolju praksu izveštavanja u okviru omladinskih portala, koji se znatno češće bave temama značajnim za mlade. Pored toga, na ovim platformama preovladava pozitivan narativ o mladima, teži se objektivnom izveštavanju, kao i informisanju o aktuelnim humanitarnim i volonterskim akcijama.
Na pitanje da li su mediji realna slika društva ili medijska slika kreira društvo, mogli bismo reći da je istina negde između. S jedne strane, neki mediji više, a neki manje objektivno prikazuju mlade, a s druge strane, taj prikaz barem delimično utiče i na oblikovanje društva kroz jačanje ili slabljenje postojećih stereotipa. S obzirom da se pokazalo da su omladinski mediji ti koji podstiču pozitivnu sliku o mladima, aktivizam i svest o značajnim temama, nameće se zaključak da je kreiranje pozitivnih društvenih promena zaista u rukama mladih, koji iza takvih portala i stoje.
Autorka: Emilija Stojanović