Danas se obeležava Međunarodni dan obrazovanja i bezbednijeg Interneta, koji nas podseća da je pred školama veliki izazov zaštite ličnih podataka učenika.
Pandemija izazvana korona virusom tradicionalno obrazovanje prebacila je u digitalnu sferu. Iako su škole i pre toga započele proces digitalizacije, ona je ubrzana tokom prethodne dve godine i uključivala je veću upotrebu platformi poput Gugl učionice i Zooma, aplikacija za dopisivanje (Viber, WhatsApp). I učenici i nastavnici saglasni su da onlajn školovanje ima prednosti, poput edukacije u korišćenju digitalnih alata, osavremenjivanju nastave, šire upotrebe video materijala i slično. Sa digitalizacijom dolaze nova znanja, ali i opasnosti, pa veća upotreba digitalnih alata podrazumeva i odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti.
Izvor: unsplash.com
Podaci učenika, kao što su ime i prezime, adresa, datum rođenja, JMBG, ali i oni posebno osetljivi kao što su podaci o etničkom identitetu i zdravstvenom stanju, svrstavaju se u podatke o ličnosti. Ove podatke ustupamo školama kako bismo ostvarili pravo na obrazovanje, a škole upravo imaju primarnu odgovornost u pogledu zaštite podataka, kao i ostvarivanju prava svih onih čiji se podaci obrađuju.
Škole po zakonu imaju pravo da uzimaju mnoge podatke učenicima, ali svaka obrada mora biti opravdana. Naravno, može doći do kompromitacije tih podataka kroz različite platforme (mejl, Viber, WhatsApp grupe). Nastavnici nisu puno svesni tih problema, na primer ne koriste proverene mejlove. Sa druge strane, škole nisu svesne obaveza koje imaju, prvenstveno što nemaju imenovana lica koja će se baviti zaštitom podataka o ličnosti - istakao je Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na nedavno održanoj Nedelji privatnosti.
Jedan od slučajeva koji je prijavljen kancelariji Poverenika jeste i da su u virtuelnom svetu procurele informacije o ocenama učenika iz elektronskog dnevnika, što nikako ne bi smelo da se desi. Škole imaju najbolje namere, ali zbog nedostatka resursa i znanja dolazi do curenja različitih baza podataka. Imamo sisteme koji su obezbeđeni, poput elektronskih dnevnika, ali treba raditi na edukaciji kadrova da znaju kako bezbedno da ih koriste – napominje Danilo Krivokapić iz SHARE Fondacije i upozorava da je mnogo rizika kojih bi trebalo da budemo svesni.
Izvor: pixabay.com
Ukoliko dođe do otkrivanja podataka koje učenik ne želi da podeli sa drugima, to posledično može dovesti do povrede drugih prava učenika. O problemu vršnjačkog digitalnog nasilja sa kojima se mladi suočavaju u digitalnom svetu pisali smo u jednom od ranijih tekstova. Zbog toga je važno raditi na unapređenju digitalne bezbednosti u obrazovnom sistemu kako se učenici ne bi suočavali sa rizicima ugrožavanja privatnosti i na tom planu. Takođe, važno je da imaš na umu da ukoliko dođe do zloupotrebe ličnih podataka od strane škole, što pre obavestiš lice u školi koje je zaduženo za zaštitu podataka!
Iskustva govore da su zajedničkim akcijama učenika i nastavnika postignute mnoge uspešne inicijative. Škole bi organizovanjem radionica i obuka na temu digitalizacije, mogle da utiču na razmenu znanja i tako zagovaraju veći stepen zaštite podataka. Digitalizacija je obrazovni sistem učinila efikasnijim, modernijim, inovativnijim i otvorila nove mogućnosti za učenike i nastavno osoblje. Međutim, rizici zloupotrebe podataka o ličnosti su brojni, pa je neophodno raditi na sistemskom unapređenju mehanizama zaštite podataka o ličnosti, kao i podizanju svesti i edukaciji nastavnika, učenika i roditelja. U tome se ogleda uloga svih nas u stvaranju bezbedne digitalne sfere.
Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji Beogradska otvorena škola sprovodi u saradnji sa Partneri Srbija, SHARE Fondacijom, Udruženjem Da se zna!, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima, smatrati odrazom stavova Evropske unije.
Autorka: Milica Terzić
Naslovna slika preuzeta sa: unsplash.com