Koliko često čuješ izjave odraslih (obavezno praćene tonom osude i razočarenja) kako (beskompromisno) tvrde da mladi marginalizuju značaj morala?
Da li i tebi nekada deluje da tvoja generacija (još uvek) nema razvijeno shvatanje značaja vrednosti kao što su: istina, pravednost i solidarnost?
Uzimajući savremena društva za kontekst, šta misliš da moral predstavlja: vrlinu ili prepreku na putu do dostizanja visokog društvenog ugleda?
Hajde da, pre nego što odgovorimo na ova pitanja, prodiskutujemo na temu morala i zajedno razmotrimo šta znači biti moralan i u isto vreme odgovoriti na potrebe vremena u kojem se nalazimo.
MORAL - UNUTRAŠNJI SUDIJA
Moral se definiše kao sistem nepisanih normi, propisa i načela koji određuju odnose unutar zajednice. To je odnos prema prirodi, ljudima i sebi. Izražava se preko kategorija: dobro i loše i može se iskazati kao samovrednovanje i procenjivanje drugih.
Moral se menja horizontalno (u zavisnosti od socijalnog statusa) i vertikalno (kroz vreme). On u različitim istorijskim razdobljima kao i kod različitih društava (društvenih grupa i slojeva) ima drugačiji sadržaj i opseg, a time i potpuno drugačiji značaj. Dok su se nekada moralne vrednosti jednačile sa tradicionalnim, pripadnicima nižeg socijalnog statusa delovalo je pravedno da odluče koje će se dete poslati na visoko školovanje, danas, sa druge strane, znanje o moralnim vrednostima prožima gotovo ravnomerno sve društvene slojeve (jedino je pitanje čija je svest o pridržavanju tih vrednosti najjača).
KRIZA MORALA, KOD MLADIH?
Svi mi, još od detinjstva, postupamo u skladu sa nekim vrednostima kojima smo učeni u okvirima našeg primarnog okruženja - porodice. Ona je uglavnom utemeljivač etičkih principa kojima se vodimo. Međutim, jasno je da svi ponekad budemo nepravedni, ali će uglavnom biti da taj poriv proizilazi iz želje da ne povredimo (ili prosto da nagradimo) sebe, pre nego iz namere da nekome zaista sa namerom naškodimo. Ali, zašto nekada moramo da biramo između ta dva? Zato što smo ti i ja nemoralni? Jer su nas savremeni trendovi otuđili? Mislim da smo i ti i ja saglasni da je situacija nešto složenija.
Mladi se, s jedne strane uključuju u mnoge društvene grupe, postaju deo brojnih društvenih tokova koje odrasli vode i na taj način prihvataju veći ili manji broj vrednosti koje oni sami nisu stvorili. S druge strane, oni su ujedno i stvaraoci i promoteri svojih vrednosti. Ko je onda dovoljno nepristrasan da prosudi koje (čije) su urušene, dobre ili loše?
Oko nas je gomila dešavanja, raznih postupaka i izjava ljudi od značaja koji, složićeš se, ne bi trebalo da budu prihvatljivi. Za neke pojave ne postoji ni osuda jer se olako prihvataju oni malo nemoralni postupci koje su sastavni deo života i rada. Brojna (ne)dela (kao što je npr. nepoštovanje ekoloških standarda i zagađivanje životne sredine) su prošla ili i dalje prolaze bez moralne sankcije, pa si verovatno zbog toga i ti nekada osetio/la da je urušen sistem vrednovanja na kome bi svi mi, deca, mladi ili stari izgradili zdravo, pravedno i odgovorno društvo.
Da, sigurno da nisam ni ja uvek pomogla koliko sam mogla i verovatno ni ti nisi baš uvek rekao/la celu istinu, ali se nakon toga sigurno nismo osećali sjajno. Upravo jer uviđamo značaj solidarnosti i istine; jer želimo da očuvamo svoje vrednosti.
Možda je kriza morala nešto što muči naše i mnoga društva, ali moramo se zapitati da li su (i da li uopšte mogu biti) mlade generacije uzročnici toga. Bilo kako bilo, verujem da ćeš se složiti da nekada svi treba da umanjimo učestalost kritika koje upućujemo drugima, a budemo više samokritični.
POTREBE SAVREMENIH MLADIH
Mladi su najveća pokretačka snaga i onaj najkreativniji deo društva. Oni su stvaraoci svoje kulture, svojih vrednosti, pa čak i načina sporazumevanja. Njihove težnje i potrebe su, kada malo bolje razmislimo, iste kao što su uvek i bile: isticanje po znanju ili veštinama, ugled u društvu i uspeh u onome što rade. Savremeno doba konstantnog napretka informacionih tehnologija i komunikacionih sistema, kao kontekst, i akcije (koje uglavnom uključuju vremenski ekonomičnija sredstva) nešto su drugačiji u odnosu na period od pre deset ili dvadeset godina, ali to ih ne čini čudnim, nazadnim, a svakako ne nemoralnim. Težnja za ostvarivanjem različitih socijalnih uloga, korišćenjem inovativnijih metoda ne mora isključivati pravednost u delanju mladih.
VREDNOSTI SU STUBOVI MORALA
Vrednosti postoje da bismo razlikovali dobro od lošeg, pravedno od onoga što čini štetu drugome. Sržni kvaliteti kao što su: istina, pravednost, mera u načinu i postupanju su stubovi morala.
Iako kriza morala možda jeste stvarnost modernog društva sigurno nije produkt jedne generacije. Stariji bivaju razočarani i sve više osuđivački nastrojeni prema tinejdžerima, ali nekada su i mladi iznevereni dešavanjima za koje su odgovorni odrasli. (A sigurno su to i današnji odrasli osećali kada su bili mlađi, zar ne?) Ipak, važno je da se međusobno podsećamo da se ugled, dobar glas ili bilo koja druga pozitivna osobina ne stiču neprimerenim radnjama, nastalih iz sebičnih pobuda, već odgovornim zastupanjem opštih interesa kao svog ličnog i konačno, dobrotvornim delovanjem za koje se ne očekuje nadoknada.
Jedna od mera koje možemo preduzeti kako bismo sprečili zapostavljanje značaja našeg unutrašnjeg sudije jeste da razmislimo koje vrednosti se gotovo svakodnevno urušavaju, kao i kako možemo da ojačamo one kvalitete koji su osnova dobrih međuljudskih odnosa. Jer, zamisli na trenutak da uopšte nemaš onaj čudnovat osećaj u stomaku koji ti kaže: ne govori to, to nije istinito, ili ono predosećanje da nešto nije pravedno, kako bi izgledala tvoja dela? A tek svet?
Autorka: Milica Kovačević