Da budem iskrena, u trenutku kada sam pokretala inicijativu, nisam razmišljala o tome da li će i kakav odjek imati… Inicijativa je nastala iz lične potrebe da pokušam da pronađem neki smisao, neku svetlost nakon tragičnog gubitka naše ćerke Marije, iz potrebe da i na taj način slavim njen život, živote onih koje beskrajno volim. Uz to, bila sam svesna da smo u svoj toj tragediji koju smo kao porodica doživeli zapravo imali sreće ne samo zbog podrške koja nam je pružena i u širem okruženju, već i zbog toga što smo imenom i prezimenom znali kome možemo da se obratimo u slučaju da nam je potrebna stručna pomoć – počinje svoju priču An Mari Ćurčić, osnivačica Inicijative Za tebe #VAŽNOJE, koja ima cilj da podigne svest o važnosti brige o mentalnom zdravlju mladih.
Tragični gubitak koji je ona doživela, jedan je od razloga zašto je neophodno da glasno govorimo o mentalnom zdravlju mladih. Polovina mladih smatra da im se mentalno zdravlje pogoršalo u odnosu na period pre pandemije, a više od trećine nije upoznato sa tim na kom mestu mogu da potraže psihološku podršku, pokazuje istraživanje koje je u aprilu ove godine Unicef sproveo u Srbiji. Rezultati istraživanja ukazuju i na zabrinjavajuću činjenicu da se sve više mladih suočava sa problemima kao što su anksioznost i depresija, a svega tri odsto njih spremno je da traži pomoć stručnjaka.
Šta je najviše uticalo na ove brojke? Mnogi svetski i domaći stručnjaci smatraju da je kriza sa koronom dodatno podstakla mentalne tegobe omladine širom sveta. Ograničeni izlasci, pa čak i kretanje, onlajn nastava, iseljavanje iz školskih i studentskih domova, otkazivanje ispita i predavanja, i nepostojanje bilo kakvog vida druženja licem u lice izazvali su strah, bes, tugu i očajanje.
Ukoliko se vratimo unazad, u vreme vanrednog stanja u martu i aprilu 2020. godine, dolazimo do podatka koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije – da se čak četvrtina mladih tokom tog perioda nije osećala optimistično po pitanju budućnosti. Istraživanje KOMS-a o uticaju pandemije na život mladih u Srbiji pokazuje, između ostalog, da je osećanje koje je dominiralo među mladima bila zabrinutost za porodicu i prijatelje (što je iskusilo 57 odsto ispitanika). Među strahovima, izdvajao se strah da se ne zaraze i tako ugroze porodicu (71 odsto).
Iako u našoj zemlji mentalna higijena pripada grupi tabu tema, situacija nije ista u drugim zemljama.
U svetu postoje brojni primeri dobre prakse gde se o tehnikama očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja uči od malih nogu, gde tzv. mentalna higijena čini sastavni deo nastavnih programa, od vrtića do univerziteta. Kontinuirana kampanja detabuizacije i destigmatizacije mentalnih poteškoća i poremećaja, širenje mreže podrške, posebno one u zajednici u kojoj važnu ulogu imaju organizacije/udruženja civilnog društva su, čini mi se, uz sveobuhvatnu i sistemsku edukaciju, efikasan pravac preventivnog delovanja – smatra An Mari Ćurčić i dodaje: Naravno, to između ostalog iziskuje multisektorsku saradnju nadležnih institucija i ustanova u zdravstvu, prosveti, socijalnoj zaštiti, a da ne govorim o ogromnoj ulozi medija koji bi mogli biti jedan od ključnih saveznika u promociji zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja.
Pored multisektorske saradnje koja može biti značajna podrška, za mlade je veoma važno da znaju kome mogu da se obrate za direktnu pomoć. Jedna od osoba kojoj se svaki mladi pojedinac može obratiti za razgovor, konsultaciju ili savet je psihološkinja Jadranka Radovanović, koja od 1996. godine radi u Psihološkom savetovalištu Doma omladine Beograda. Jadranka je sa nama podelila da se od početka pandemije značajno povećala potreba mladih za psihološkom podrškom. Sa druge strane, objasnila nam je da ne postoji konkretna strategija za očuvanje mentalnog zdravlja mladih, kao i da im javne institucije ne pružaju podršku u radu sa mladima na ovu temu.
Iz Ministarstva omladine i sporta naglašavaju da im je prioritet kreiranje mreže partnera, relevantnih institucija i organizacija, koje će zajedno doprineti boljem pružanju informacija mlađoj populaciji. Takođe, ističu da je fizičko i mentalno zdravlje osnova ličnog blagostanja i da je prevencija veoma bitna, ne samo za pojedinca, već i za celokupno društvo.
A šta svako od nas može da uradi da pomogne mladima? Svako od nas može da, u svom okruženju, radi na razbijanju predrasuda koje su u vezi sa očuvanjem mentalnog zdravlja mladih. An Mari Ćurčić izjavila je da kao društvo treba da radimo na rušenju stereotipa i stigme koji su najčešći uzrok zbog kojih se, suočavajući se sa izazovima mentalnog zdravlja, mnogi ne usuđuju da se nekom povere, a još manje da potraže stručnu pomoć. Spadam u red onih koji duboko veruju da se predrasude, stereotipi i stigma prevashodno ruše znanjem i da ključ efikasne prevencije leži u kontinuiranoj i sistemskoj edukaciji na svim nivoima, od najmlađeg do najstarijeg uzrasta – rekla je ona.
Kao neko ko dolazi iz sfere medija, ne mogu da se ne osvrnem na činjenicu da u Srbiji, nažalost, veliki broj pre svega štampanih i onlajn medija, senzacionalističkim načinom izveštavanja doprinosi dodatnom produbljivanju i onako duboko ukorenjenih predrasuda i stigme. Mi smo i na dnevnoj bazi svedoci desetina sadržaja u kojima se o izrazito osetljivim temama izveštava na krajnje neprofesionalan i senzacionalistički način, pri čemu se krši ne samo etički Kodeks novinara, već i zakonima i Ustavom zagarantovana prava građana na privatnost i dostojanstvo. Mislim da je krajnje vreme da povučemo tu crvenu liniju preko koje se ne može - moramo postati svesni odgovornosti koju imamo i konačno shvatiti da briga o mentalnom zdravlju nije samo stvar pojedinca, već društva u celini – zaključila je An Mari.
Autorka: Maja Bursać