U užurbanoj današnjici gde svako negde žuri i uvek negde kasni, često ti se čini da i sam/a nešto treba da uradiš ili negde da stigneš, ali prosto nemaš vremena. Takva opšta zbrka odražava se na sve aspekte svakodnevice. Utiče na tvoje planove i na odluke koje donosiš kada preispituješ šta su ti prioriteti.
Mi danas najčešće, nemamo vremena ni da se zapitamo da li ovaj ritam življenja (koji su nam drugi ljudi ili mi sami sebi nametnuli) ostavlja dovoljno vremena za duže aktivnosti, kakvo je čitanje knjiga? Izgleda da ne. Kao da se sve manje traži i sve ređe pronalazi dovoljno vremena za sve te stotine stranica. Deluje da, baš zbog toga i ti neretko pribegneš pre filmu nego knjizi?
PRIČA O KNJIGAMA
Piščeva snaga uma ili mašte da napiše delo koje će postati univerzalno za sva, prošla i buduća vremena, kao i za najrazličitije čitaoce njegovog dela, nešto je jako neobično i teško objašnjivo. Verovatno se zato i nekad zapitaš kako pesme, romani ili tvoji omiljeni dramski komadi postanu tako lični za tebe i kako pronađeš sebe u odelu nekog zamišljenog lika.
Kada je već tako, zašto se onda dešava da su u nekom davnom vremenu knjige imale nepocenjivu vrednost, a da sada, u nekom potpuno drugačijem dobu, polako postaju nevidljive? Gotovo svakome se desi da pobrka nazive dela i imena ruskih klasika ili da čuje kako je onaj poznati pisac tragedija pisao komedije. Da li je to posledica nedostatka vremena ka potpunoj posvećenosti onome što radimo, aktuelnih trendova ili prosto drugačijih interesovanja današnjih u odnosu na neke prošle generacije, nismo ni mi sami sigurni.
FILM - SEDMA UMETNOST
Ricciotto Canudo, prvi fimski teoretičar, godine 1911. kandiduje film kao sedmu umetnost, i stavlja je u red sa prvih šest: književnosti i slikarstva (kao primarnih), vajarstva, muzike, plesa i arhitekture.
Hajde da vidimo šta nam je donela ta umetnost. Sigurno ti prve na pamet padaju pokretne slike, ali tu su i potpun audio - vizuelni doživljaj, još jedan vid društvene aktivnosti kao i ušteda vremena.
Međutim, postoji i druga strana filma.
Ne postoje dve osobe, a kamoli više ljudi, koji vide svet na isti način. Svaki reč i svaka slika imaju onoliko verzija koliko imaju posmatrača. Nakon što deset ljudi pročita istu knjigu stvoriće se deset, potpuno različitih, vizuelnih interpretacija istog lika. Ipak, nakon što deset ljudi pogleda jedan film, svi će imati istu sliku (iako verovatno različito tumačenje) onoga što su videli. Filmovi, zaključuješ, nose jednu uniformu u koju ih je obukao režiser (uniformu koja ne mora da sputava tvoje misli onoga što pogledaš).
Pored toga, trajanje filma je ograničeno. Prosečno dva do tri sata. Takav uslov zahteva skraćivanje ili izostavljanje pojedinih detalja, koji se čine nevažnim, što je svakako neophodno, ali vrlo pogrešno ako se setimo da svaki motiv ima motivaciju. Naročito pri obrađivanju velikih dela i njihovom prilagođavanju dramskom tekstu postoje poteškoće. Izdvajaju se osnovna dešavanja i skraćuju se dijalozi. Priča se gubi ali mi i dalje dobijamo veoma živopisnu verziju književnog dela; a da li je ona i verodostojna?
Knjige odgone mrak sujeverja i donose svetlost znanja - rekao je u delu Život i priključenija Dositej Obradović. Zaista, sve što čovek zna danas - zna zahvaljujući knjigama i dokonosti da ih pročita.
Sa druge strane filmovi su doneli mnoštvo revolucionarnih priča, pomogli u učenju i sami postali deo opšteg obrazovanja.
Porediti knjige i filmove možemo samo po osobinama koje im nisu zajedničke, a polemisati šta je bolje ne možemo pitajući tebe - strastvenog čitaoca i poznavaoca istorije književnosti, a ni tebe koji si pogledao na stotine filmova i čekaš veče da upališ sledeći. Kritički osvrt na ovu temu se može napraviti isključivo kada razgovaramo o filmovima koji su inspirisani književnim delima i možda je najbolje da ostanemo na predlogu da pročitamo originalna dela kojima su inspirisani ovi filmovi: Harry Poter, Анна Каренина, The Goodfather, The Silence of the Lambs, Shawshenk Redemption, Gone girl, Jaws, Chocolat pa da i sami prosudimo.
Autorka: Milica Kovačević