Svesni smo da na internetu možeš naći pregršt tekstova o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, ali takođe smo svesni da koliko god da pričamo o ovoj temi, moramo pričati glasnije i intenzivnije. Baš zato, sa An Mari Čurčić pričali smo o njenoj inicijativi Za tebe #VAŽNOJE, o tome dokle smo kao društvo stigli kada se radi o destigmatizaciji psiholoških problema i potreba mladih.
Inicijativa Za tebe #VAŽNOJE nastala je 2018. godine sa ciljem podizanja svesti o važnosti brige o mentalnom zdravlju. Takođe, inicijativa nastoji da učini vidljivijim i dostupnijim profesionalce koji se bave ovim problemom, i koji ukazuju da su destigmatizacija, edukacija, prevencija od krucijalne vaznosti. Istoimena Facebook grupa sada broji više od 13.000 članova. Osnivačica inicijative je novinarka Al Jazeere, An Mari Čurčić.
An Mari otvoreno govori o našim strahovima i potrebom za podrškom. Podseća da je u redu kada nisi u redu i da mentalno zdravlje nije samo stvar pojedinca, nego i društva. Uživaj u razgovoru sa An Mari, a mi ti pripremamo još dosta zanimljivih stvari u okviru rubrike #Mladi_nisu_sami.
Pre dve godine pokrenuli kampanju Za tebe #VAŽNOJE i od tada ste, između ostalog, postali prepoznatljivi i po svom aktivizmu za podizanje svesti o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja. Facebook grupa ove kampanje sada broji više od 13.000 ljudi i ono što je najvažnije, pruža anonimnost svojim članovima/cama. Da li ste očekivali da će grupa doseći ove razmere, povezati tako veliki broj ljudi i ostvariti uticaj u društvu?
Da budem iskrena, u trenutku kada sam je pokretala, nisam razmišljala o tome da li će i kakav odjek imati…Inicijativa je nastala iz lične potrebe da pokušam da pronađem neki smisao, neku svetlost nakon tragičnog gubitka naše ćerke Marije, iz potrebe da i na taj način slavim njen život, živote onih koje beskrajno volim. Uz to, bila sam svesna da smo u svoj toj tragediji koju smo kao porodica doživeli zapravo imali sreće ne samo zbog podrške koja nam je pružena i u širem okruženju, već i zbog toga što smo imenom i prezimenom znali kome možemo da se obratimo u slučaju da nam je potrebna stručna pomoć. To ne sme biti pitanje sreće. Kao što ne sme biti pitanje sreće da li ćemo, suočavajući se sa psihološkim ili emocionalnim izazovima koji, podsetiću, čine sastavni deo života svake ljudske jedinke, naići na razumevanje i podršku. Činjenica da Facebook grupu Za Tebe #VAŽNOJE i istoimeni Instagram nalog trenutno prati više od 21 hiljade ljudi iz regiona, samo je jedan u moru pokazatelja o razmerama potreba da tema zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja bude vidljivija. Veoma je važno da i kao pojedinci i kao društvo radimo na rušenju predrasuda, stereotipa i stigme koji su najčešći uzrok zbog kojih se, suočavajući se sa izazovima mentalnog zdravlja, mnogi ne usuđuju da se nekom povere, a još manje da potraže stručnu pomoć. Spadam u red onih koji duboko veruju da se predrasude, stereotipi i stigma prevashodno ruše znanjem i da ključ efikasne prevencije pre svega leži u kontinuiranoj i sistemskoj edukaciji na svim nivoima, od najmlađeg do najstarijeg uzrasta.
Ljudi u Inicijativi i Facebook grupi vide veliku podršku kada se radi o rešavanju teškoća sa kojima se suočavaju. Koliko Vama, kao inicijatorki kampanje i ljudima koji su Vaš tim znači podrška svih onih koji su na različite načine uključeni u rad grupe, možemo li reći da se radi o dvosmernom odnosu?
Mislim da upravo ta dvosmernost čini dragocenost grupe - kao tim koji je administrira i moderira, beskrajno smo svima zahvalni na neverovatnoj i bezrezervnoj podršci koju članovi grupe pružaju jedni drugima. Bez tog međusobnog razumevanja i osnaživanja ova grupa, a time i inicijativa, ne bi bila ono što danas jeste - sigurna zona u kojoj bez straha od osude i stigme možemo deliti svoja iskustva, učiti jedni od drugih, potražiti savet i ono najvažnije - međusobno se ohrabrivati i osnaživati da, ukoliko je potrebno, potražimo pomoć profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Ujedno koristim priliku da se u ime svih nas zahvalim stručnjacima koji nam, putem komentara ili autorskih tekstova, pružaju podršku. To nam daje dodatan vetar u leđa da istrajemo u onome što smo započeli i nastavimo da sa podjednakom upornošću skrećemo pažnju javnosti o važnosti unapređenja postojećeg instititucionalnog i vaninstitucionalnog sistema zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja.
Koji su dalji pravci razvoja inicijative Za tebe #VAŽNOJE?
Zahvaljujući iskustvima koja smo stekli od decembra 2018. godine, kada je pokrenuta inicijativa, mislim da smo dovoljno sazreli za sledeći korak - nadam se da ćemo do kraja godine dobiti i taj formalno-pravni okvir, odnosno da ćemo iz jedne neformalne inicijative prerasti u udruženje. To sa sobom nosi i daleko veću odgovornost koja me, priznajem, pomalo i plaši ali mislim da imamo dovoljno znanja i kapaciteta da budemo na visini zadatka. Ideja je puno, a ono što će nam i u budućnosti biti u fokusu jeste pre svega edukacija, posebno ona namenjena mladima koji čine većinu pratilaca naših sadržaja na društvenim mrežama. Uz to, planiramo da se dodatno povežemo sa organizacijama civilnog društva koje se bave različitim aspektima zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja - ima puno polja na kojima možemo sarađivati i jačati tu preko potrebnu mrežu podrške u zajednici.
Često se govori o tome da je potrebna podrška države kako bi se unapredila briga o mentalnom zdravlju svih građana. Postoji li prostor i da različite organizacije, udruženja i pojedinci doprinesu ovom pitanju i na koji način?
Naravno da ga ima, a čini mi se da zapravo pravo pitanje glasi - kada će i na koji način država omogućiti da se u tom prostoru lakše deluje, na koji će način podstaći njegovo jačanje i širenje, čineći ga time i vidljivijim široj javnosti. Benefiti aktivne saradnje vladinog i nevladinog sektora su ogromni - sa iskustvima sa terena, organizacije civilnog društva zaista mogu biti dragocen partner u kreiranju adekvatnih javnih politika.
Ohrabruje činjenica da je nedavno (8. jula 2021. godine) Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo prvi u, nadam se, nizu dijaloga o Zaštiti i unapređenju prava građana u oblasti mentalnog zdravlja kojem su, između ostalih, prisustvovali predstavnici nadležnih ministarstava, zdravstvenih i obrazovnih ustanova i institucija, stručnih udruženja, kao i predstavnici organizacija/udruženja civilnog društva koja pružaju podršku u zajednici. To je bila prilika da civilni sektor ukaže na ključne nedostatke postojećeg sistema zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja. Dijalog je rezultirao usvajanjem zaključaka, odnosno obavezujućih postupanja za koja se iskreno nadam da neće ostati spisak lepih želja. Mislim da je zato vrlo važno da dobijemo i konkretne odgovore na pitanja: šta su ostvarivi ciljevi, u kojim vremenskim rokovima treba da budu realizovani, ko je za iste odgovoran, kad, ko i kako će se vršiti evaluacija postignutog.
Da li ste do sada imali priliku da se povežete sa sličnim inicijativama u regionu i koji su to primeri vredni pomena kada je reč o promociji mentalnog zdravlja u javnosti?
Prvi konkretniji korak u tom smeru učinili smo neposredno po proglašenju epidemije Korona virusa. U piku prvog talasa, u saradnji sa regionalnim timom psihologa i psihoterapeuta okupljenih u Facebook grupi i istoimenom udruženju Tu smo - Balkan, organizovali smo čitav niz live uključenja tokom kojih su pratioci naših sadržaja bili u prilici da, putem četa ili imejla, direktno potraže i dobiju savet stručnjaka. To je zaista bilo dragoceno iskustvo i nadam se da ćemo i u budućnosti biti u prilici da na taj način našim pratiocima omogućimo direktan kontakt sa profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja.
Kada je reč o primerima dobre prakse u promociji mentalnog zdravlja u regionu, pre svega bih izdvojila Polikliniku za zaštitu dece i mladih Grada Zagreba - kvalitet i broj edukativnih sadržaja koje nude, zaista su fascinantni.
Po Vašem mišljenju i prema podacima kojima raspolažete, koji su najčešći problemi sa kojima se danas mladi suočavaju?
Depresivni, anksiozni, kao i emocionalni poremećaji nesumnjivo su na prvom mestu. No, to nije samo specifikum Srbije, reč je o globalnom trendu na koji ukazuje i Svetska zdravstvena organizacija.
Navešću samo neke od rezultata istraživanja koje je SZO objavio u septembru prošle godine - svaki šesti adolescent u uzrasnoj dobi od 10-19 godina suočava se sa poteškoćama mentalnog zdravlja. U populaciji od 15-19 godina, depresija je četvrti vodeći uzrok bolesti i invalidnosti adolescenata, a petnaesti u dobi od 10-14 godina. To su zaista alarmanti podaci.
Ono što posebno zabrinjava i na šta SZO upozorava već nekoliko godina unazad je da stopa suicida u populaciji adolescenata konstanto raste - u starosnoj grupi od 15-29 godina, suicid je drugi, a u dobi od 15-19 godina treći uzrok smrti. Otuda i konstanti apeli da se neuporedivo više ulaže u prevenciju, u edukativne programe kojima bi se pomoglo u jačanju sposobnosti mladih da regulišu svoje emocije i jačaju otpornost na izazove i teške situacije s kojima se suočavaju.
Jednom prilikom ste istakli važnost prevencije kada se radi o mentalnom zdravlju, jer u Srbiji najmanje 400.000 ljudi pati od depresije, a naša zemlja je trinaesta zemlja u Evropi po stopi suicida. Šta smatrate da može biti dobar primer preventivnog delovanja?
U svetu postoje brojni primeri dobre prakse gde se o tehnikama očuvanja i unapređenja mentalnog zdravlja uči od malih nogu, gde tzv. mentalna higijena čini sastavni deo nastavnih programa, od vrtića do univerziteta. Kontinuirana kampanja detabuizacije i destigmatizacije mentalnih poteškoća i poremećaja, širenje mreže podrške, posebno one u zajednici u kojoj važnu ulogu imaju organizacije/udruženja civilnog društva su, čini mi se, uz sveobuhvatnu i sistemsku edukaciju, efikasan pravac preventivnog delovanja. Naravno, to između ostalog iziskuje multisektorsku saradnju nadležnih institucija i ustanova u zdravstvu, prosveti, socijalnoj zaštiti, a da ne govorim o ogromnoj ulozi medija koji bi mogli biti jedan od ključnih saveznika u promociji zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja.
Dokle smo, kao društvo stigli kada je reč o destigmatizaciji osoba koje se suočavaju sa psihološkim poteškoćama?
Svakako da u poređenju sa situacijom od pre 10, 20 i više godina, ima pomaka. Međutim, oni nisu dovoljni. Sve dok se, primera radi, odlazak kod školskog psihologa percipira kao kazna i to ne samo u glavama dece već i odraslih, bilo da je reč o njihovim nastavnicima ili roditeljima, znaćemo koliko je sati. Kao neko ko dolazi iz sfere medija, ne mogu da se ne osvrnem na činjenicu da u Srbiji, nažalost, veliki broj pre svega štampanih i online medija, senzacionalističkim načinom izveštavanja doprinosi dodatnom produbljivanju i onako duboko ukorenjenih predrasuda i stigme. Mi smo i na dnevnoj bazi svedoci desetina sadržaja u kojima se o izrazito osetljivim temama izveštava na krajnje neprofesionalan i senzacionalistički način, pri čemu se krši ne samo etički Kodeks novinara, već i zakonima i Ustavom zagarantovana prava građana na privatnost i dostojanstvo. Mislim da je krajnje vreme da povučemo tu crvenu liniju preko koje se ne može - moramo postati svesni odgovornosti koju imamo i konačno shvatiti da briga o mentalnom zdravlju nije samo stvar pojedinca, već društva u celini.
Vaša inicijativa jedan je od primera kako prostor na društvenim mrežama možemo iskoristiti i za brigu o mentalnom zdravlju. Koji su još, osim Vaše grupe, primeri dobre prakse na društvenim mrežama, koje možemo iskoristiti na drugačiji način kada je reč o mentalnom zdravlju, posebno mladih?
Mislim da primera dobre prakse ima sve više, bilo da je reč o edukativnim sadržajima koji se mogu naći na web stranicama, FB i IG nalozima, blogovima, podcastima stručnih savetovališta i organizacija koje se bave različitim aspektima zaštite mentalnog zdravlja i pružanja podrške u zajednici, ili pak na stranicama omladinskih i studentskih organizacija koje se, a to me posebno raduje, sve više bave ovom temom. Nadam se da mi nećete zameriti što ne bih nikog pojedinačno izdvajala jer ne bih volela da u tom nabrajanju nekog izostavim. Umesto toga, dala bih savet da u svojim pretragama na internetu uvek proveravate kredibilitet i pouzdanost izvora koje koristite, što u eri digitalnih tehnologija u kojoj živimo čini osnovu preko potrebne digitalne pismenosti.
Za kraj, koja je Vaša poruka za mlade u Srbiji?
Na prvom mestu - setite se da je OK i kad niste OK, da usponi i padovi čine sastavni deo života i da svi mi nekada zapnemo. No, učeći kako da prepoznamo, kako da se nosimo sa svojim osećanjima možemo prebroditi psihološke krize sa kojima se suočavamo. Volite, prigrlite sebe. I ono najvažnije - setite se da niste sami, da je OK podeliti ono što osećamo sa osobom od poverenja, da je u redu potražiti pomoć.
Više o inicijativi Za Tebe #VAŽNOJE možeš da pročitaš ovde.
Intervju uradile: Marija Milosavljević i Jelena Dadić