Naš sagovornik je bio Slavimir Stojanović Futro. Ćaskali smo o njegovim pogledima na svet, poslu, životu u Srbiji i ljubavi prema grafičkom dizajnu. Čekiraj novi Mingl intervju, uživaćeš u svakoj rečenici.
Na samom početku, želimo da Vam se zahvalimo što ste izdvojili vreme da ćaskate sa nama. Vaš rad, kao i ljudi koji Vas prate dovoljno govore o tome ko je Slavimir Futro. Da imate zadatak da predstavite sebe mladim ljudima, kako biste to učinili?
Verovatno kao nekog ko ne odustaje od svojih snova, pa makar to potrajalo decenijama. Mislim da je danas u prividu obilja koji vlada društvenim mrežama, na koje su doslovno svi prikopčani, veoma teško naći motivaciju za dublja istraživanja samog sebe i svojih stvarnih težnji, svojih snova koji nisu vezani za materijalni uspeh, već za poboljšanje društva u kome se živi.
Da li posao grafičkog dizajnera celokupno menja i sam pogled na svet?
Sve zavisi kako se toj, ili bilo kojoj profesiji, pristupi od samog početka. Grafički dizajn je kreativna disciplina koja u svojoj suštini ima vizuelnu komunikaciju, dakle prostor za nove, bolje i za društvo korisnije ideje. Koliko to uspemo da iskoristimo tokom svoje karijere zavisi od nas samih. Najlakše je biti estetski pionir, ali estetika je trenutno zauzela površnu poziciju atrakcije u službi prodaje. Deluje kao da novih ideja nema, ali to, naravno, nije istina. One samo treba da nađu svoju atraktivnu estetiku, da se serviraju tako da ih savremeno društvo lako proguta, ali ne da ih odmah ispljune, već da one počnu da rade iznutra, u svesti i podsvesti pojedinaca i tako počnu da menjaju svet na bolje. To bi bio idealni scenario kreativnih napora sa happy end-om u domenu grafičkog dizajna.
Koji je Vaš moto koji Vas je konstantno usmeravao ka napredovanju u karijeri?
Saznanje koliko, u stvari, ne znam.
Jednostavnost je, mogu slobodno da kažem, Vaše srednje ime. Na koji način ste osvetlili granu minimalizma u epohi kiča i šunda?
Imao sam sreće da se većinu života brčkam u okolnom mulju primitivizma, maksimalizma, ekstrema, polarizacije i nemorala. Tako je, naime, u Beogradu izgledao raspad Jugoslavije, baš kada sam studirao dizajn. Za mene se preporod desio odlaskom u Švedsku na dovršavanje studija, gde sam se prvi put susreo sa funkcionalnim minimalizmom. To je bio takav, pre svega, estetski kontrast u odnosu na Balkan, da sam ga odmah usvojio kao jednostavan likovni izraz i na njega nalepio svoje ionako komplikovane ideje rođene u humusu raspada jedne države i njenog društva.
Kako je biti profesor na Fakultetu i kakvu saradnju imate sa studentima, s obzirom na to da ste mnogima sigurno uzor?
Veoma sam otvoren i neposredan kao profesor. Nekim studentima delujem prezahtevno, ali vremenom, kada uvide rezultate našeg rada, počnu da cvetaju kreativno. Ideja da im neposredno prenosim svoja aktuelna svakodnevna iskustva iz produkcije u mom Futro Design studiju mnogima se u početku učini preglomaznom, ali to je tako kad radite i po 30 projekata odjednom. Grafički dizajn to svojom visoko frekventnom prirodom omogućava, što pre to studenti shvate, to bolje za njih. U duši moraju da budu maratonci, a u telu sprinteri.
Vaša prva autobiografska knjiga je Devet i knjige za decu Avanture Singi Lumbe. Kako su nastale i odakle želja za pisanjem?
Pisanje je u mom detinjstvu bila prva kreativna ljubav, prvi izraz unutrašnjeg sveta, ali crtanje i dizajn su mi išli lakše, pa je pisanje moralo strpljivo da sačeka četrdesetak godina. Knjige su nastale iz ljubavi i potrebe da podelim svoja iskustva sa što više ljudi i na taj način ih okuražim da stvaraju, da se ne boje života i njegovih izazova, već da inspirisani i nadahnuti daju sve od sebe.
Poznato je da ste u domenu dizajna dobili više od 300 međunarodnih nagrada i priznanja. Koja je za Vas najdraža i zbog čega?
Iskreno, najdraže mi je da me i dalje svaki dan kreativni nagon vuče dalje i dublje u neistražena prostranstva svesti, života i međuljudskih odnosa, a nagrade dolaze sada već nekako same od sebe. Lično, najvećom nagradom smatram privilegiju da redovno predajem svuda po svetu, od Njujorka i Buenos Airesa do Dubaija i Beograda.
Da li smatrate da je napredak tehnologije i vladajuća ekspanzija društvenih mreža doprinela slobodnijem ispoljavanju umetničkog duha ili možda suprotno?
Društvene mreže i njihovo korišćenje zahteva jasno definisanje motiva. Ukoliko je motiv poboljšanje svog i tuđih života onda je sve OK. Mnogo je važnije ŠTA, nego KAKO.
Vaš rad u grafičkom dizajnu se daleko čuje i Vaše ime je poznato širom sveta. Samim tim, imali ste otvorene prilike da svoju karijeru razvijete u drugim državama. Zašto ste odlučili da ostanete u Srbiji?
Trenutno sam fizički u Srbiji jer to odgovara mojoj porodici i familiji, našoj dinamici i prohtevima, ali stvari će se vremenom sigurno menjati kako deca rastu i kako biznisi napreduju, a mene moje znanje, iskustvo i talenat nikako geografski ne određuju ili ograničavaju, naprotiv.
Everything is perCfet je slogan na jednom od Vaših postera. Da li stvarno mislite da sve u životu može dostići perfekciju, ako je odgovor da, koji su to ključni faktori?
EVERYTHING IS PERCFET je upravo parodija, satira, kritika društvenih mreža i njihovih steroidnih privida savršenstva, otuda PERCFET, a ne PERFECT. Samo autoironijom možemo da osvestimo sopstvene nedostatke i da se poboljšamo. A svi moramo stalno da se poboljšavamo. Zbog svih drugih.
Šta je to novo što nam spremate, šta možemo da očekujemo posle prvih objavljenih knjiga, postera i web shopa?
Cilj je da se Futro kreativna platforma širi i preko granica sa istom životnom mantrom COMPLICATE SIMPLY, bilo da su to knjige, likovna umetnost, skulpture, dizajn, književnost, strip, dečije knjige ili podkast.
Za kraj, šta bi preporučili mladim ljudima koji su na samom početku svoje karijere?
Nikada ne odustajte od svojih snova, ali ih prvo kvalitetno i do najsitnijih detalja odsanjajte u svojoj glavi.
Intervju radila: Tamara Milošević
Fotografije su preuzete odavde.
1. Na samom početku, želimo da Vam se zahvalimo što ste izdvojili vreme da ćaskate sa nama. Vaš rad, kao i ljudi koji Vas prate dovoljno govore o tome ko je Slavimir Futro. Da imate zadatak da predstavite sebe mladim ljudima, kako biste to učinili?
Verovatno kao nekog ko ne odustaje od svojih snova, pa makar to potrajalo decenijama. Mislim da je danas u prividu obilja koji vlada društvenim mrežama, na koje su doslovno svi prikopčani, veoma teško naći motivaciju za dublja istraživanja samog sebe i svojih stvarnih težnji, svojih snova koji nisu vezani za materijalni uspeh, već za poboljšanje društva u kome se živi.
2. Da li posao grafičkog dizajnera celokupno menja i sam pogled na svet?
Sve zavisi kako se toj, ili bilo kojoj profesiji, pristupi od samog početka. Grafički dizajn je kreativna disciplina koja u svojoj suštini ima vizuelnu komunikaciju, dakle prostor za nove, bolje i za društvo korisnije ideje. Koliko to uspemo da iskoristimo tokom svoje karijere zavisi od nas samih. Najlakše je biti estetski pionir, ali estetika je trenutno zauzela površnu poziciju atrakcije u službi prodaje. Deluje kao da novih ideja nema, ali to, naravno, nije istina. One samo trebaju da nađu svoju atraktivnu estetiku, da se serviraju tako da ih savremeno društvo lako proguta, ali ne da ih odmah ispljune, već da one počnu da rade iznutra, u svesti i podsvesti pojedinaca i tako počnu da menjaju svet na bolje. To bi bio idealni scenario kreativnih napora sa happy end-om u domenu grafičkog dizajna.
3. Koji je Vaš moto koji Vas je konstantno usmeravao ka napredovanju u karijeri?
Saznanje koliko, u stvari, ne znam.
4. Jednostavnost je, mogu slobodno da kažem, Vaše srednje ime. Na koji način ste osvetlili granu minimalizma u epohi kiča i šunda?
Imao sam sreće da se većinu života brčkam u okolnom mulju primitivizma, maksimalizma, ekstrema, polarizacije i nemorala. Tako je, naime, u Beogradu izgledao raspad Jugoslavije, baš kada sam studirao dizajn. Za mene se preporod desio odlaskom u Švedsku na dovršavanje studija, gde sam se prvi put susreo sa funkcionalnim minimalizmom. To je bio takav, pre svega, estetski kontrast u odnosu na Balkan, da sam ga odmah usvojio kao jednostavan likovni izraz i na njega nalepio svoje ionako komplikovane ideje rođene u humusu raspada jedne države i njenog društva.
5. Kako je biti profesor na Fakultetu i kakvu saradnju imate sa studentima, s obzirom na to da ste mnogima sigurno uzor?
Veoma sam otvoren i neposredan kao profesor. Nekim studentima delujem prezahtevno, ali vremenom, kada uvide rezultate našeg rada, počnu da cvetaju kreativno. Ideja da im neposredno prenosim svoja aktuelna svakodnevna iskustva iz produkcije u mom Futro Design studiju mnogima se u početku učini preglomaznom, ali to je tako kad radite i po 30 projekata odjednom. Grafički dizajn to svojom visoko frekventnom prirodom omogućava, što pre to studenti shvate, to bolje za njih. U duši moraju da budu maratonci, a u telu sprinteri.
6. Vaša prva autobiografska knjiga Devet i knjige za decu Avanture Singi Lumbe, kako su nastale i odakle želja za pisanjem?
Pisanje je u mom detinjstvu bila prva kreativna ljubav, prvi izraz unutrašnjeg sveta, ali crtanje i dizajn su mi išli lakše, pa je pisanje moralo strpljivo da sačeka četrdesetak godina. Knjige su nastale iz ljubavi i potrebe da podelim svoja iskustva sa što više ljudi i na taj način ih okuražim da stvaraju, da se ne boje života i njegovih izazova, već da inspirisani i nadahnuti daju sve od sebe.
7. Poznato je da ste u domenu dizajna dobili više od 300 međunarodnih nagrada i priznanja. Koja je za Vas najdraža i zbog čega?
Iskreno, najdraže mi je da me i dalje svaki dan kreativni nagon vuče dalje i dublje u neistražena prostranstva svesti, života i međuljudskih odnosa, a nagrade dolaze sada već nekako same od sebe. Lično, najvećom nagradom smatram privilegiju da redovno predajem svuda po svetu, od Njujorka i Buenos Airesa do Dubaija i Beograda.
8. Da li smatrate da je napredak tehnologije i vladajuća ekspanzija društvenih mreža doprinela slobodnijem ispoljavanju umetničkog duha ili možda suprotno?
Društvene mreže i njihovo korišćenje zahteva jasno definisanje motiva. Ukoliko je motiv poboljšanje svog i tuđih života onda je sve OK. Mnogo je važnije ŠTA, nego KAKO.
9. Vaš rad u grafičkom dizajnu se daleko čuje i Vaše ime je poznato širom sveta. Samim tim, imali ste otvorene prilike da svoju karijeru razvijete u drugim državama. Zašto ste odlučili da ostanete u Srbiji?
Trenutno sam fizički u Srbiji jer to odgovara mojoj porodici i familiji, našoj dinamici i prohtevima, ali stvari će se vremenom sigurno menjati kako deca rastu i kako biznisi napreduju, a mene moje znanje, iskustvo i talenat nikako geografski ne određuju ili ograničavaju, naprotiv.
10. Everything is perCfet je slogan na jednom od Vaših postera. Da li stvarno mislite da sve u životu može dostići perfekciju, ako je odgovor da, koji su to ključni faktori?
EVERYTHING IS PERCFET je upravo parodija, satira, kritika društvenih mreža i njihovih steroidnih privida savršenstva, otuda PERCFET, a ne PERFECT. Samo auto ironijom možemo da osvestimo sopstvene nedostatke i da se poboljšamo. A svi moramo stalno da se poboljšavamo. Zbog svih drugih.
11. Šta je to novo što nam spremate, šta možemo da očekujemo posle prvih objavljenih knjiga, postera i web shopa?
Cilj je da se Futro kreativna platforma širi i preko granica sa istom životnom mantrom COMPLICATE SIMPLY, bilo da su to knjige, likovna umetnost, skulpture, dizajn, književnost, strip, dečije knjige ili podkast.
12. Za kraj, šta bi preporučili mladim ljudima koji su na samom početku svoje karijere?
Nikada ne odustajte od svojih snova, ali ih prvo kvalitetno i do najsitnijih detalja odsanjajte u svojoj glavi.