Da li znaš da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača na svetu? Pomisli samo koliko je bilo krpica za koje si mislio/la da su savršeni komadi dok si stajao/la na kasi, a one sada sakupljaju prašinu u dnu ormara ili su među hrpom sličnih artikala na deponiji. Materijali koji završe na deponiji, a nisu razgradivi, ostaju tamo i do nekoliko stotina godina.
Modna industrija danas izgleda potpuno drugačije nego pre nekoliko decenija. Sa sigurnošću možemo da kažemo da više ne postoje trendovi koji traju jednu do dve decenije, kao što je bila moda pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih. Razlog za to je hiperprodukcija modnih aksesoara - modne kuće više ne predstavljaju kolekcije dva puta godišnje, već sada to čine jednom mesečno. Istovremeno, kratkotrajni materijali niskog kvaliteta navode nas da garderobu i obuću bacamo, i ponovo kupujemo novu, što stvara problem odlaganja tekstilnog otpada. Brojke nam kažu da se količina odevnih predmeta koja se proizvodi na godišnjem nivou udvostručila u poređenju sa 2000. godinom, pokazalo je istraživanje kompanije Mekinzi.
Kako je jedan od aksioma brze mode jeftina radna snaga, važno je da spomenemo i da logika modne industrije neretko ugrožava prava radnika i ne nudi dostojanstvene uslove – plate su minimalne, a prostor u kom se garderoba proizvodi nije bezbedan. Bangladeš, kao jedan od svetskih izvoznika tekstila, poznat je po ozloglašenim fabrikama u kojima je zaposleno više od 3,5 miliona ljudi, a koje zahtevaju osamnaestočasovno radno vreme. U toj zemlji, od 1990. godine do danas, više od 400 radnika izgubilo je život na radnom mestu usled loših uslova. Istovremeno, više od 85% zaposlenih čine žene koje su izložene različitim oblicima zlostavljanja. Ovi problemi zahtevaju pažnju i podizanje svesti javnosti o održivim modnim kompanijama. Ako nisi siguran/na koji su to brendovi održivi, preporučujemo ti da skineš Good on You aplikaciju, koja će ti ukazati da li kompanija čija te garderoba interesuje posluje etički i da li je njihova kolekcija istinski održiva.
Naša želja da ispratimo dešavanja, budemo u trendu i u korak sa onim što je trenutno aktuelno ponekad je zaista jača od brige za drugima, kao i za okolinom. Postavlja se pitanje da li moda ikada može postati održiva? Odgovor je da najverovatnije ne može postati održiva u potpunosti zbog svoje tržišne logike, ali dobra vest je da svako od nas može učiniti neke jednostavne korake koje su višestruko korisni - za okolinu, našu dobrobit i – naše novčanike! Pred tobom su četiri ideje kako već od danas možeš malim koracima da učiniš značajnu promenu.
Tri puta meri, jednom seci
Pomisli samo koliko tvojih odevnih komada i dalje čeka tu savršenu priliku ili su bili nošeni tek jednom ili dva puta. Praksa kupovine nepotrebnih sitnica posebno je u porastu tokom pandemije, kada nam onlajn kupovina na klik stvara lažni osećaj razbibrige. Predlažemo ti da od sada tri puta razmisliš da li ćeš nositi taj odevni komad, u kojim prilikama, da li imaš već nešto slično u ormaru, a onda sam/a zaključiš da li ti je neophodan.
Redovno održavaj garderobu
Većina nas ima naviku da baca garderobu koja je oštećena, ulazeći pritom u ciklus kupovine nove. Alternativa je da sve što je pocepano zašijemo, ako ne sami, onda da odnesemo krojaču i na taj način produžimo trajanje odeći. Takođe, preporuka je da brižljivo postupamo prema komadima i redovnim održavanjem doprinesemo njihovom dužem životu. Uputstva na etiketi pomoći će ti prilikom odluke na koji način da pereš svoj odevni komad i da li smeš da ga staviš u sušilicu ili ne i tako očuvaš kvalitet.
Poseti second hand radnju ili buvljak – iznenadićeš se izborom
Da li se već bio/la u second hand butiku ili tražio/la kul aksesoare na buvljaku? Ako je tvoj odgovor ne, iznenadićeš se prvo izborom, jer ponekad možeš da uloviš vanvremenske komade visoke mode, a zatim i cenom. Za samo nekoliko stotina dinara Šanel tašna, Guči naočare ili Iv Sen Loran sako mogu biti tvoji. Ulov koji tada ugrabiš cenićeš više od bilo koje svakodnevne kupovine uvek sličnih komada koji se mogu naći u tržnim centrima. Ovakvom kupovinom pronalaziš unikatnu garderobu, ali i pomažeš redukovanju tekstilnog otpada koji zagađuje okolinu. Najpoznatiji second hand butici u Beogradu su Vintage shop Jane Doe u kojem se može pronaći garderoba srpskih dizajnera, kao i Premium clothing UK gde je, kako ime kaže, sva odeća poreklom iz Engleske. Poret toga, tu su i Textil House radnje u nekoliko gradova u Srbiji, a svaki grad ima svoj lokalni second hand butik – samo je vreme da ga pronađeš!
Podrži lokalno
Brojni lokalni mali brendovi prave garderobu od recikliranih materijala, pa u tom slučaju podrška domaćim proizvođačima istovremeno znači i podršku očuvanju okoline. Amoroso Clothing, Daire, Shash Couture, Kota i Socks Paar samo su neki od najpoznatijih domaćih brendova koji zagovaraju etičku modu. Hajde da pružimo ruku ohrabrenja lokalnim proizvođačima, našim komšijama, koji u svom radu ne prestaju da misle o prirodi.
U narednim tekstovima na ovu temu, čekaju te predlozi domaćih održivih brendova, a zatim i intervju sa poznatim dvojcem koji daje sve od sebe da podigne svest o održivosti u svetu mode – prati nas i dalje!
Autorka teksta: Maja Bursać