Srbija je do Evropske konferencije za mlade u Portugalu u martu ove godine imala priliku da poslednji put učestvuje na konferenciji u Bukureštu u maju 2019. godine. Ono što je sada bilo problematično je što je konferenciji prisustvovala samo predstavnica mladih, bez učešća donosilaca odluka iz Srbije.
Strukturiranog dijaloga nema bez učešća i onih koji odluke donose u naše ime, te je zajednička strategija aktera omladinske politike učestvovanje zajedničkim snagama na konferenciji u Sloveniji kako bismo prikupili sve neophodne informacije i dobre prakse i implementirali ih u Srbiji.
Uz pluralizam i demokratiju aktivni građani su pretpostavke na kojima počiva Evropska unija, pored toliko važne četiri slobode. Cilj ovih vrednosti je uključivanje svih evropskih građana u procese koji ih se tiču, a jedan od mehanizama participacije mladih u političkom i društvenom životu Evropske unije je EU dijalog sa mladima. On predstavlja kontinuirani proces konsultacija mladih i donosilaca odluka, kako bi se zajednički: definisale, kreirale, sprovele i pratile politike značajne za mlade na svim nivoima – od evropskog do lokalnog.
Dokle se stiglo?
Svaki ciklus konsultacija traje 18 meseci i posvećen je određenoj prioritetnoj temi kao podrška realizaciji 11 ciljeva EU Strategije za mlade. Konsultacije su podeljene u tri šestomesečne faze koje se podudaraju sa tri rotirajuća predsedavanja Evropskoj uniji, gde svaka od ove tri države u saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskim omladinskim forumom određuje tematski prioritet za kreiranje zajedničkih preporuka, koje će biti u fokusu celog ciklusa. Na nacionalnom nivou EU dijalogom se bave nacionalne radne grupe koje čine predstavnici relevantnih ministarstava, krovne organizacije mladih, kao i eksperti iz oblasti omladinske politike. EU dijalog s mladima, nastao kao rezultat desetogodišnjeg zagovaračkog procesa za poboljšanje položaja mladih u Evropi, realizuje konsultacije s mladima kroz upitnike, uključivanje brojnih omladinskih i organizacija za mlade u prikupljanje mišljenja i preporuka mladih kroz različite aktivnosti, kao i preko Evropske omladinske konferencije koju organizuje predsedavajući EU. Da bi neki proces bio strukturiran, treba da podrazumeva određene principe poput: međusobnog učenja, izveštavanja o napretku, promocije rezultata, praćenja realizacije procesa, korišćenje evropskih programa i fondova, odnosno: neophodno je da postoji konkretan rezultat zajedničkog rada.
Trenutno je u toku osmi ciklus konsultacija na temu devetog cilja Evropske strategije za mlade Prostor i učešće za sve, koji ima sedam potciljeva, u okviru EU dijaloga s mladima simbolično nazvanim: Evropa za mlade – mladi za Evropu: Prostor za demokratiju i učešće. Osmi ciklus otpočeo je predsedavajućim triom Nemačka – Portugal – Slovenija, 1. jula 2020. godine i trajaće do 31. decembra 2021. godine. Kako bi osigurali uključenost mladih u procese donošenja odluka kroz artikulisani dijalog, a oslanjajući se na iskustvo prethodnih ciklusa (jer se konferencije nadovezuju jedna na drugu), dogovoreno je da se ovaj osmi ciklus fokusira na nekoliko stvari: jasan metodološki okvir kada su u pitanju formati kvalitativnog učešća mladih, obezbeđivanje neophodnih informacija svim učesnicima i uključivanje relevantnih donosilaca odluka u proces, stvaranje prostora za ravnopravan dijalog, uz realizaciju događaja na najodrživiji način, uzimajući u obzir: ekološku, socijalnu i ekonomsku dimenziju. Sam dijalog ima nekoliko faza koje započinju istraživanjem teme ciklusa na nacionalnom nivou, a prate ih kvalitativne konsultacije na temu realizacije, u ovom slučaju devetog cilja EU Strategije za mlade na: lokalnom, regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou. Dijalog između međunarodnih organizacija mladih i zainteresovanih strana koje predstavljaju institucije EU održavaju se tokom konsultativne faze radi osiguravanja učešća mladih u procesima donošenja odluka u EU.
Šta nas čeka?
Prva u nizu konsultacija održana je u oktobru 2020. godine u Nemačkoj kroz Evropsku omladinsku konferenciju, sa fokusom na implementaciju devetog cilja EU Strategije za mlade na evropskom nivou i sprovođenje onlajn-ankete, u okviru koje će širi krug mladih moći da uključi svoje interese u ovaj proces, uz konsultacije u vezi s povezivanjem s drugim mehanizmima za savetovanja na nivou EU poput Flash Eurobarometra i Konferencije o budućnosti Evrope. Nakon konsultativnog procesa i definisanja Ciljeva za mlade, slede konkretni koraci, kako bi oni prerasli u Akciju za mlade. Naredna faza dijaloga održana je u Portugalu marta tekuće godine, gde su predstavljeni rezultati kvalitativnih konsultacija i rezutlati onlajn--ankete prethodne faze, o kojima je raspravljano u različitim interaktivnim onlajn-formatima. Kreirani su predlozi mera implementacije, planovi i politički zahtevi devetog cilja i pratećih sedam potciljeva, kako bi se uobličili i realizovali na evropskom i na nivou država članica kroz Akciju za mlade.
Koristeći ove rezultate, počinje implementacija kako bi konferencija u Sloveniji, planirana za septembar 2021. godine, uključila evaluaciju početne implementacije, uz prikupljanje svih rezultata i nalaza osmog ciklusa. Kroz formulaciju postignuća, kreiraće se politički zahtevi i razmatraće se šta još nedostaje kako bi se kreirala Evropska unija kao prostor za uključivanje svih mladih. Krajnji rezultati zajedničkog višemesečnog rada biće rezimirani u Rezoluciji, uz zaključke nemačkog i portugalskog predsedavanja, koje će u jesen 2021. godine usvojiti Veće ministara za mlade, u toku slovenačkog predsedavanja Savetu. Ovo su neophodni koraci kako bi se politički pokrenuo proces na nivou EU, odnosno kako bi ova dokumenta bila usmerena na donosioce odluka.
Ono što je od krucijalne važnosti za dalji razvoj i uticaj dijaloga je osiguravanje vidljivosti rezultata, a veoma važnu ulogu u ovom procesu imaju upravo evropske omladinske konferencije. Država koja predsedava EU nema obavezu da u okviru dijaloga poziva i države koje su u procesu pristupanja, međutim, neretko to veliki deo njih i čini – u skladu sa internom agendom predsedavanja.
A Srbija?
Srbija je do konferencije u Portugalu imala priliku da poslednji put učestvuje na konferenciji u Bukureštu u maju 2019. godine. Ono što je problematično je što je konferenciji prisustvovala samo predstavnica mladih, bez učešća donosilaca odluka iz Srbije. Strukturiranog dijaloga nema bez učešća i onih koji odluke donose u naše ime, pa je zajednička strategija aktera omladinske politike učestvovanje zajedničkim snagama na konferenciji u Sloveniji kako bi prikupili sve neophodne informacije i dobre prakse i implementirali ih u Srbiji.
Kao predstavnica mladih na konferenciji u Portugalu bila sam deo radne grupe koja se bavila fizičkim prostorima za mlade i imala sam priliku ne samo da učestvujem u kreiranju preporuka za implementaciju ovog potcilja već i da prenesem iskustva Srbije u kojoj nema adekvatnih fizičkih prostora za mlade – kako omladinskih klubova tako i omladinskih centara. Pokazalo se da fizički prostori za mlade moraju biti prioritet akterima omladinske politike, ali i da postoje načini za fluidnu upotrebu javnih prostora, javna finansiranja prostora za mlade, kreiranje jasnih procedura i mehanizama kroz uključivanje mladih u ove procese. Neophodno je da Srbija dobije nacionalni omladinski centar, a u tome nam sigurno mogu pomoći adekvatne smernice Saveta Evrope koji ima omladinske centre u Budimpešti i Strazburu.
Kada govorimo o strukturiranom dijalogu kod nas, moramo da istaknemo da on ima svoje začetke kako na lokalnom tako i nacionalnom nivou kroz učešće mladih u radu Saveta za mlade. Učinjen je pomak tako što je usvojena inicijativa mladih u Savetu za mlade Vlade Republike Srbije, koja se odnosila na osnivanje radne grupe za EU dijalog sa mladima. Neophodno je da procesi dijaloga budu inkluzivni, transparentnii reprezentativni pa tako svi mladi koji imaju predlog šta bi to moralo da se nađe na agendi predstavnika mladih u Savetu za mlade Vlade Republike Srbije mogu pisati Krovnoj organizaciji mladih Srbije, ali se i upoznati s nama – 15 mladih ljudi koji predstavljaju mlade u Savetu, iz 11 različitih gradova i opština u Srbiji koji predstavljaju 12 udruženja mladih i za mlade, videti ovde. Upravo ove nacionalne radne grupe su relevantna tela koja mogu da utiču na naredni, deveti ciklus konsultacija na nivou EU i tako osiguraju da mehanizmi učešća mladih u procesima donošenja odluka budu obavezujući i za našu zemlju. Jedino na taj način ćemo imati priliku da kao mladi utičemo i kreiramo politike po meri svih nas.
Autorka: Jovana Božičković
Tekst je prvobitno objavljen u biltenu Beogradske otvorene škole Progovori o pregovorima koji možeš pronaći ovde.
Fotografija je preuzeta odavde.