Možemo da pretpostavimo da samim tim što si otvorio/la ovaj članak i sam/a si se našla u situaciji da su tvoje intimne fotografije ili prepiske završile gde ne treba? Ukoliko ti nemaš ovakvo iskustvo, verovatno poznaješ nekoga iz okruženja ko nažalost ima, ili si na internetu čitao/la o iskustvima žrtava sextinga. U trenutku kada ti se čini da ti se ceo svet ruši, da ti se okruženje podsmeva i da ne planiraš nikada da napustiš svoju sobu, zapamti: Nisi kriv/a i rešenje postoji!
Sexting (ni)je tabu tema
Sexting, odnosno, razmena seksualnih poruka putem mobilnih telefona ili društvenih mreža dešava se svakodnevno i to ne samo među mlađom populacijom. Činjenica da aplikacije za razmenu poruka omogućavaju laku i brzu prepisku, ne garantuje da će ta prepiska ostati privatna. Pogrešan klik, osoba ili procena vode do toga da sve što pošalješ postaje javno, a ti gubiš kontrolu u tom lancu prosleđivanja.
Dok se ne odlučiš da pošalješ svoju seksi fotografiju, video ili poruku, bezbedan/a si u svojim mislima i nameri da bezopasno flertuješ sa osobom koja ti se dopada. Kada se odlučiš da odnos podigneš na viši nivo, sudbina tvoje intime tada zavisi od osobe koja je te informacije dobila. To ne znači da neko nužno ima nameru da te osramoti javno, već i da splet slučajnih okolnosti sa tvoje ili njegove/njene strane, može dovesti do toga da se osećaš ugroženo. Veoma je važno proceniti i da li je tvoja simpatija ili potencijalni partner raspoložen/a za ovakvu vrstu konverzacije. Takođe, razmena poruka na aplikacijama za upoznavanje kao što je Tinder, nikako ne znači da si raspoložen/a i za intimna dopisivanja, jer tvoje kreiranje profila nije automatski pristanak na sexting.
Izuzetak od zaveta ćutanja jesu seksualne poruke od strane nepoznatih ljudi, kao i fotografisanje, uznemerivanje ili prosleđivanje intimnih informacija o maloletnim licima. Štaviše, možeš i sam/a krivično odgovarati ukoliko poseduješ ili proslediš fotografiju gole ili polugole malolene osobe, bez obzira ko je autor iste. Ako se nađeš u nekoj od ovakvih neprijatnih situacija, od velikog je značaja da ovo ponašanje prijaviš kako na mrežama, tako i nekom starijem i nadležnim organima. Imaj na umu i da to što je neko napravio intimnu fotografiju, ne znači da je imao i nameru da tu fotografiju objavi.
Sa tim u vezi, podaci su zaista uznemirujući. Od januara do juna 2019. godine, za samo pola godine, Internet Watch Foundation suočio se sa 22.484 prijave zbog materijala koji se odnose na seksualno zlostavljanje dece. Mnogi od ovih materijala napravljeni su tokom prenosa uživo na društvenim mrežama, da bi potom pronašli svoje mesto na tamnoj strani interneta.
Nećemo valjda samo da se dopisujemo?
U javnosti je prisutan diskurs da je sexting nastrana navika predatora koji lutaju po internetu tražeći žrtve za svoje perverzije. Ne isključujući ovaj problem, bitno je dodati da je seksualno dopisivanje deo mnogih veza da li kao rešenje za odnose na daljinu ili kao odraz veze u kojoj postoji poverenje. Ali, šta se dešava kada se poverenje zameni osećajem sramote i poniženja?
Verovatno će ti biti lakše da problem u kom se nalaziš podeliš sa nekom bliskom osobom. Saveti da je o tome trebalo ranije da razmišljaš i gde ti je bila pamet, neće ti biti od koristi, ali iskrena prijateljska podrška može ti skrenuti misli i umanjiti napade panike.
Najpre zamoli osobu koja poseduje tvoju fotografiju, video ili prepisku da istu izbriše iz telefona. Ukoliko nakon ovoga dobiješ podrugljiv ili preteći odgovor, velika je verovatnoća da se ta osoba i priprema da je zloupotrebi. Uvek možeš ljubazno apelovati drugim ljudima da se tvoja intima ne proširi dalje, a ako ti se u ovakvoj situaciji nametne i osoba koja te progoni porukama ili na društvenim mrežama, imas apsolutno pravo da je blokiraš i prijaviš. Dobra strana društvenih mreža je ta što omogućavaju da u nekoliko sekundi prijaviš neprikladan sadržaj i osobe koje taj sadržaj dele, istovremeno kršeći zakon jer nemaju dozvolju za objavljivanje takvog sadržaja.
Bitno je podvući da flertovanje ne znači i pristanak na sexting, a ako se osoba sa druge strane ljuti i prebacuje ti da se ponašaš nezrelo, tvoje je pravo da takvu konverzaciju prekineš jer vršenje pritiska ne sme da rezultira tvojim pristankom. Ukoliko si se ipak odlučio/la na ovakav korak kao način da ispitaš svoju seksualnost, to takođe ne znači da si pristao/la na naknadnu razmenu dodatnog materijala.
Ko ti može pomoći?
Verovatno percipiraš kao noćnu moru da o ovom problemu porazgovaraš sa roditeljima, ali ukoliko je fotografija ili video već postao viralan njihova podrška značiće ti više od svega, iako isprva budu izuzetno uznemireni. Nekome je lakše da problem podeli sa ljudima koje slabije poznaje, kao što su razredne starešine, profesori, školski pedagozi ili psiholozi. Seksualno i svako drugo nasilje možeš prijaviti bilo kojoj policijskoj stanici na broj 192. Na imejl MUP-a Srbije childprotection@mup.gov.rs možeš prijaviti nasilje koje si doživeo/la ili posvediočio/la istom. Takođe, ovde se nalaze linkovi za prijavljivanje nasilja na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, YouTube, Twitter, WhatsApp, Kik, Snapchat, Tumblr i WeChat. Za svu potrebnu pomoć i psihološku podršku dostupna ti je SOS linija za žrtve nasilja Autonomnog ženskog centra: 0800 222 003.
Jesmo li nešto naučili?
Ako si doživeo/la ovo iskustvo ili strahuješ da ti se ne dogode neke od ovih situacija, verovatno na ovo gledaš kao na smak sveta koji ne bi prestao sve i da se preseliš na drugu planetu. Važno je da zapamtiš da si ti mnogo više od golih fotografija na internetu i da nije tvoja krivica ukoliko je neko tvoje poverenje iskoristio protiv tebe. Osećaj nelagode i sramote zameni naukom za buduće odnose, usavršavanjem i hobijima koji te zanimaju, a okruži se ljudima koji te razumeju i podržavaju. Ukoliko se sa nečim ne slažeš, a neko te sili da se ponašaš protivno tvojoj volji, zapamti da je tvoje pravo da donosiš izbore kakve želiš, a obaveza drugih da tvoje NE prihvate bezuslovno!
Preporučujemo ti da baciš pogled i na ovaj super vodič o sextingu.
Tekst je izrađen u okviru projekta Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku (Reclaiming Privacy: A Tool to Fight Oppression), koji Beogradska otvorena škola sprovodi u saradnji sa Partneri Srbija, SHARE Fondacijom, Udruženjem “Da se zna!”, NVO ATINA i Inicijativom A11, a uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Оvaj tekst je proizveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ne može se, ni pod kojim uslovima smatrati odrazom stavova Evropske unije.
Fotografija je preuzeta odavde.
Autorka: Jelena Dadić