Svaka ljudska zajednica ima sopstvenu predstavu o telu kao kulturnoj metafori. O telu se danas misli kao o svojevrsnom čvoru društvenih i kulturnih odnosa. Primetili mi to ili ne, baš to društvo u kom smo integrisani utiče na naše poimanje fizičkog izgleda.
Kao materijalna osnova, telo reflektuje polni/rodni, religijski identitet. U zavisnosti o kojoj zajednici se radi, njene mere, religijske norme ili društvena pravila, direktno će imati uticaj na kreiranje našeg identiteta. Taj identitet potom ispoljavamo kroz naš stil oblačenja ili telesnu modifikaciju (npr. tetoviranje, nošenje nakita). U svakoj zajednici postoji više grupa među kojima mi biramo jednu po kojoj ćemo se identifikovati.
(Ne)prolazna moda
Kada pričamo o modi, tj. o odevanju kao bitnom elementu kulturnog iskazivanja našeg identiteta, pričamo o neustaljenom pravilu. Vratimo se u prošli vek, u period kada se pojavila potreba razlikovanja pola i roda i kada se smatralo da je potrebno telo odenuti na način koji odgovara njegovim biološkim svojstvima. Sledstveno tome, pantalone su bile striktno muški komad odeće, dok se za žene smatralo da je to potpuno neprilično, u nekim kulturama se čak smatralo grehom.
Može se reći da se telo konstruiše načinom upotrebe i javnim govorom o njemu i da predstavlja izraz kulturne misli u datom povesnom trenutku.
Da li je prirodno relativan pojam?
Osim biološke delatnosti ne postoji ništa u potpunosti prirodno u vezi sa ljudskim postojanjem. Ono što danas smatramo prirodnim jeste želja za predstavljanjem sopstvenog tela u što boljem fizičkom stanju, što uključuje niz tehnika nege, održavanja i osnaživanja tela. Praktikuju se razne dijete, hemijski preparati i slično. Izgled postaje ključ ponosa, zadovoljstva , samopouzdanja i pozitivnog raspoloženja. Samopoudanje pomaže ljudima da uobliče sopstvo.
S obzirom na to da je telo davno prevazišlo ono prirodno i nepromenljivo, telo predstavlja objekat ljudske intervencije. Stavljanjem tela pod nož na efikasan način izvrćemo javno predstavljanje i menjamo identitet. Ove odluke nailaze na opšte negodovanje ili podržavanje od strane javnosti. Moramo imati u vidu da je ovo lični izbor pojedinca i njegovog odnosa prema telu, te on donosi odluku kako će sebe prikazati u očima drugih.
Smatram da svaki vid modifikacije, proističe iz uticaja društva. Razgovorom, čitanjem, prelistavanjem omiljenog modnog časopisa, gledanjem televizora, praćenjem društvenih mreža konstruišemo našeg idealnog Ja. To se prepliće sa moralnim vrednostima i kroji osnovu našeg identiteta. Onako kako mislimo o telu tako ga I koristimo.
Kako ti misliš o svome telu?
Autorka : Tamara Milošević