Photo credits: tshirtsuperstar
Mnogo volim muziku, znam mnogo pesama napamet i volim da sviram na klavijaturama. Slučajno sam počeo time da se bavim. Moj tata je sa svojim drugovima iz mladosti nekada imao rok sastav, a pre nekoliko godina su se okupili i ponovo počeli da sviraju. Pošto su videli da ja volim muziku, a u bendu nisu imali klavijaturistu, ja sam poželeo i sam da zasviram poneku pesmu iz njihovog repertoara. Sada sam dobio novi instrument, i učim da skidam pesme tako što gledam uputstva na internetu. Naučio sam da pesme prebacujem u drugi tonalitet da bi ih naš pevač lakše otpevao. Takođe, u nekim pesmama i sebi prilagođavam tonalitet za pevanje. Iako nisam pevač, volim da pevam pa čak umem i da skinem glas određenim pevačima. Voleo bih kada bih našao mlade ljude sa kojima bih svirao.
Nekoliko puta kad se dešavalo da se iznerviram, ja sam svirao toliko jako da su se dirke slomile. Tata me je ubeđivao da sviram polako, nežno (kao da milujem određenu osobu p.s.). Sada se na kraju i opustim svirajući. Kada mi ne ide sviranje, ili se iznerviram ja bih da odustanem odnosno da prodam instrument, ali vrlo brzo odustanem baš zato što volim da sviram.
Ja muziku ne slušam kao običan slušalac, već na drugi način – zanima me: kako se komponuje muzika, aranžerstvo, produciranje, zvuk, koji se instrumenti koriste u nekoj pesmi, i da li je pevač dobro otpevao pesmu ili nije. Takođe, mogu da pogodim i kada počinje uvod, kao i iz kog tonaliteta peva neki pevač. Kada mi se na klavijaturi odsvira akord odmah pogodim koji je, a kada mi se pritisne jedan ton to ne mogu. Mnogim ljudima je neobično kako mogu da pogodim ono što ni profesionalci ne mogu.
Još od malih nogu sam na televiziji gledao kako muzičari i pevači rade i od tada celog života sanjam da budem na istoj sceni gde su i oni. Nedavno sam bio na nastupu benda u kome svira naš prijatelj inače moj idol.
Takođe, bavio sam se muzikom i dok sam bio član školskog hora. Imao sam običaj da ponekad svratim na probe hora kad god čujem muziku. Pošto je direktor video da volim muziku, uključio me je u hor. Sa članovima hora i direktorom sam imao nastupe na nekoliko televizija i to je za mene bilo fenomenalno iskustvo. Pevali smo najčešće šlagere, starogradske pesme ali i himnu škole koju je komponovao naš direktor.
Želeo bih da se bavim muzikom i voleo bih kada bih od toga mogao da se izdržavam. Kada pričam o tome roditelji mi govore da to nije realno i da bi trebalo da vežbam iz zadovoljstva, kao i to da ne bi trebalo da zbog toga budem razočaran. Takođe drago mi je da sam kroz bavljenje muzikom upoznao i neke od poznatih muzičara i da od njih dobijam podršku.
Mnogo mi znači kada mi prijatelji i poznanici pokazuju kako da pravilno sviram na klavijaturi. Ranije sam svirao sa samo tri prsta, ali sam ipak naučio da treba pravilno da sviram i ljudi će uvek više da cene. Naučio sam i da u svakoj pesmi osetim koji je ton, a pored toga učim i kako da sviram skale. Takođe, mnogo mi prija kada me većina ljudi hvali da izuzetno dobro sviram.
Nadam se da ću nastaviti da se bavim muzikom iz hobija, samo ne bi trebalo da očekujem previše već da se zadovoljim i malim stvarima.
Autor: Stefan Lazarević
Tekst je preuzet sa sa bloga Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Dostupno OVDE.
Photo credits: tshirtsuperstar