Stenli Martin Liber je rođen 1922. godine u Njujorku u porodici siromašnih jevrejskih migranata. Nakon završetka srednje škole u Bronksu, sa 17 godina je uz ujakovu pomoć uspeo da se zaposli u strip kompaniji Timely Publications (danas Marvel Comics). Radio je na pomoćnim poslovima: brisao skice olovkom s gotovih stranica stripova, punio bočice tintom i kuvao kafu za crtače. Paralelno s tim, počeo je da piše smrtovnice za novine. Ali znao je da želi da postane pisac.
Stenov prvi tekst Kapetan Amerika sprečava osvetu izdajnika objavljen je u trećem izdanju stripa Kapetan Amerika. Potpisao ga je pseudonimom Sten Li, ne želeći da se njegovo ime dovede u vezu sa ovom, u to vreme, nimalo cenjenom vrstom umetnosti. Smatrao je da ga zbog toga ljudi nikad neće shvatiti kao ozbiljnog pisca.
Već 1941. godine, pukom igrom slučaja, postaje privremeni urednik. Od 1942. do 1945. služio je vojni rok, gde je kao dramaturg pisao slogane i priručnike za obuku vojnika.
Krajem pedesetih je ozbiljno razmišljao da odustane od ovog posla. U tom periodu, DS Comics obnavlja mnoge likove koji su bili popularni pre Drugog svetskog rata, između ostalog i ligu superheroja Liga pravde Amerike. Izdavač tada daje zadatak Liju da i njihova kompanija unese novine, kako bi mogla da parira glavnom rivalu na tržištu. Li prvi tim superheroja – Fantastična četvorka - osmišljava u saradnji sa crtačem Džekom Kirbijem. Zanimljivo je da u prvom izdanju ovog stripa ekipa Fantastične četvorke nije imala nikakve kostime, jer je Sten smatrao da im nisu potrebni. Kostimi su docrtavani na insistiranje čitalaca. S Kirbijem takođe kreira i Hulka, Ajron Mena, Tora i Iks Mena, a Doktora Strejndža i Spajdermena sa kolegom Ditkom. Pojavljuje se i odgovor na DS ligu pravde – Marvelovi osvetnici, čiju su originalnu postavu činili Ajron Men, Čovek – mrav, Osa, Tor i Hulk. Kasnije im se priključuje i Kapetan Amerika.
Međutim, Stenov doprinos nije bio samo na polju kreativnosti. Na svim stranicama stripa, pored scenariste i crtača, počinje da kredituje i ostale koji sa njima učestvuju u pravljenju istog: koloriste, tušere i unosače teksta. Bio mu je važan i odnos sa publikom, zbog čega između ostalog pokreće svoju kolumnu pod nazivom Stenova govornica. Promenio je sam koncept superjunaka, jer su do njegovog ulaska u ovu industriju oni bili savršeni, bez mana i strahova, a upravo ih je on približio običnim ljudima i učinio da se sa njima poistovete.
Sten je, takođe, bio veliki borac protiv cenzure. Godine 1954. u Americi je donet Zakon o strip stvaralaštvu kojim je između ostalog definisano da u stripovima kriminalna dela nikad ne smeju biti prezentovana na način da izazivaju simpatije ili da inspirišu druge da takva dela čine kao i da u svakom slučaju na kraju dobro mora pobediti zlo, a kriminalac biti kažnjen za svoja nedela. Nijedan strip nije smeo da sadrži reči horor i teror niti bića poput vampira ili vukodlaka, a delovi ženskog tela nisu smeli da se prikazuju u nerealnim veličinama. Zakon je donet na inicijativu dečijeg psihijatra koji je, između ostalog, tvrdio da između Betmena i Robina postoje homoseksualne tendencije. Upravo su tvorci ovog zakona želeli da cenzurišu Stena zbog toga što je najbolji prijatelj Pitera Parkera bio zavisnik od droge. Li se tome usprotivio tako što je samo nastavio da štampa primerke stripa bez odobrenja.
Sten Li je jedna od retkih osoba kojima novac i svetska slava nisu bili instant potvrda uspeha. Tokom godina je uporno učio da ceni industriju u kojoj radi – industriju koja se večito nalazila na granici umetnosti i zabave, jer njegova prva i osnovna želja je ostala ista: da bude pisac.
U svakog svog lika uneo sam deo sebe. Dok pišem, kažem sebi: šta bih ja uradio da sam na njegovom mestu? Nisam pričao sa mnogo drugih pisaca, ali pretpostavljam da većina ima isti pristup. Mislim da lik možeš da oformiš dobro samo ako se poistovetiš sa njim u tom momentu, ako se potrudiš da budeš on u svojoj glavi.
Autorka: Dunja Grubor
Fotografija je preuzeta odavde.