Reč blog nastala je kao skraćenica od reči weblog. U svojim počecima, blog je predstavljao svojevrsan vid onlajn dnevnika. Istorijat blogova vezuje se za 1994. godinu, kada je Džastin Hol počeo sa vođenjem onlajn dnevnika na koledžu. Kao i mnoge druge uspešne ideje, ni ova nije zaživela odmah. Naime, na samim počecima blogovanja, ovaj vid izražavanja nije predstavljao ideju vrednu pažnje. Nekoliko godina kasnije, ideja blogovanja je postala privlačnija široj publici pa je na sajtu koji je 1999. imao registrovan broj od samo 100 blogova, dok je 2006. taj broj porastao na čak više od 25 miliona!
U mom slučaju, interesovanje za blog je počelo 2013. godine, kada sam u časopisu koji sam tada čitala pronašla intervju sa našom poznatom modnom blogerkom Zoranom (Zorannah). Bez straha mogu reći da su Zorana i Tamara Kalinić zaslužne za to da blogosfera zaživi kod nas. U svakom slučaju, tada sam počela da se interesujem za blog kao termin i poželela da i sama otvorim svoj. Ta ideja je realizovana decembra naredne godine, 2014. kada sam se odvažila na taj korak. Započela sam ga sa drugaricom, a ideje smo tražile na internetu – gde god je to bilo moguće. Znale smo da su moda i kozmetika, ali i šminka, uvek aktuelne teme pa smo se trudile da u svaku od njih ubacimo neku svoju čar karakterističnu samo za nas. Bilo je beskrajno zabavno poigravati se fotografijom, izlaziti napolje na hladan, zimski vazduh i na sneg samo zbog dobre fotke. Potom je na red došlo učenje veštine sređivanja fotografija, za njom i uklapanje fotografije i teksta, a usput smo rešavale i jezičke nedoumice koje bismo imale. Kako je vreme prolazilo i što sam više ulagala u blog, tako mi se ono i vraćalo. Sećam se prve saradnje sa Soufeel kompanijom (prodaju narukvice slične Pandorinim – a kad kažem slične mislim gotovo identične!), bila sam tako ponosna na sebe i svoj rad na blogu!
Blogovanje kao hobi, ili čak i kao posao, može mnogo da pomogne u razvijanju talenata koje posedujemo.
Prvi od njih je pisanje. Kako sam kod Jelene Bašević naučila – pisanje je veština koja se može i mora (na)učiti i vežbati. Apsolutno se slažem sa ovom tvrdnjom, najviše zbog toga što sam primetila razliku u svom pisanju koju mogu da pratim upravo zahvaljujući blogu. Pored toga, fotografija je jako bitan faktor svakog bloga. Jedan bloger, pored toga što će tekstom privući čitaoca, mora misliti i na estetski deo svog sajta. Fotografisanje se takođe usavršava vremenom i vežbom, a blog daje savršen povod za to. Da bi se fotografija dovelado savršenstva, potrebno je poznavanje bar nekog od programa za sređivanje slika (preporučujem PhotoScape).
Zar ti nisam do sada već navela dovoljno razloga da se već nakon čitanja teksta uloguješ na neku blog platformu i oformiš svoj mali svet?!
Osvrnuću se na to kako izgleda jedan blogerski dan. Imajte na umu da je blog za mene još uvek hobi i zabava, te mu ne posvećujem svaki dan vremena kao klasičnom poslu. Ipak, u stalnoj sam potrazi za inspiracijom koja je – svuda!!! Kliše zvuči, ali stvarno je tako. Pinterest i Instagram su mi omiljene platforme za motivaciju i inspiraciju. Dakle, sve počinje od ideje. Na svom blogu obožavam da pišem izveštaje o mestima na kojima sam bila (tu je i rubrika Belgrade Places gde pišem o beogradskim kafićima koji su me oduševili), izložbama koje sam posetila (najnoviji post odatle je posvećen novosadskom muzeju Galeriji matice Srpske), muzici i filmovima koje volim, ali i pokojem outfit postu. Ukoliko bih morala da etiketiram svoj blog, onda bi on definitivno spadao pod lifestyle.
Kada sam smislila ideju i razradila je u svojoj blogerskoj sveščici, krećem na odabir odgovarajućih fotografija (trudim se da svaka bude samostalno fotkana), koje zatim sređujem u programu i slažem po hronološkom redu. Zatim se pišem tekst koji prati fotografije, zavisno od tematike blog posta. Postoje dani kada je lakše napisati tekst, a postoje i oni kada ruka nikako ne kreće da piše. U stvari, najteži deo je započeti tekst. Posle toga, sve ide lakše i spontanije. Ali hajde ti smisli privlačan uvod za temu o kojoj pišeš, znajući da ti od toga zavisi koliko će se ljudi i koliko dugo zadržati na tekstu. Nakon što sve napišem i uklopim, dodajem naslov koji savršeno odgovara napisanom tekstu i stavljam ga da se sam objavi za nekoliko dana. Volim da označavam objavu tekstova za petak ili vikend, u prepodnevnim časovima. Lekturišem sama svoj post pošto sam za svoj blog i glavni urednik i kreativni direktor i fotograf i lektor - sve u jednom; te kad prođe i tu proveru, post ide na listu zakazanih. Po objavljivanju ga reklamiram na društvenim mrežama kako bi došao do što veće publike i... čekam reakciju!
Mnogo je razloga koji idu u korist blogovanju i kako bih zaokružila celu priču imam da kažem sledeće: ukoliko se smatraš odgovornom, kreativnom, ambicioznom i osobom spremnom na usavršavnje i učenje – pokretanje bloga je savršena ideja za tebe!
Autorka: Danijela Nikolić