Kao student na pragu svoje karijere, suočen sam sa preispitivanjem svega što se nalazi iza mene, znanja i veština, ali i svega što mi se nudi i pruža, radnog iskustva. Ponekad se pitam da li ono što ja donosim sa sobom uopšte utiče na ono što ću dobiti na radnom mestu, a neretko se plašim da upravo ono što mi se nudi možda uopšte neće ni biti vredno onoga što ja imam da pružim. Da li to tek tako treba prihvatiti?
Moju stručnu praksu obavio sam u kompaniji koja se bavi regrutovanjem i selekcijom ljudskih resursa. Generalno smatram da su prakse i volonterska angažovanja krucijalni faktor za razvoj karijere svakog studenta. Veliki je nedostatak mnogih fakulteta, u okviru Unirveziteta u Beogradu, to što za studente nemaju obezbeđena mesta za praktični angažman tokom studija. Upravo zbog toga je neophodno da sami, ili uz pomoć karijernog savetnika, osvestimo značaj praktikanskog anagžovanja tokom studija. Veliki broj programa akademski studija ne podržava osposobljavanje za ulaz u svet rada u dovoljnoj meri. Kao diplomac sa Filozofskog Fakulteta, svestan sam nedovoljne zastupljenosti adekvatnih praktičnih sadržaja u kurikulumu. Studije su u znatno većoj meri usmerene na razvoj istraživačkih i naučnih kompetencija, nego što su na razvoj veština koje će omogućiti kvalitetnu potporu za razvoj karijere. Smatram da su obe sfere izuzetno značajane, ali je adekvatniji balans kurikuluma svakako neophodan.
Praktično angažovanje u prethodno pomenutoj oblasti je bilo ujedno i moje prvo iskustvo koje se odnosilo na rad u internacionalnoj kompaniji. Takvo angažovanje mi je omogućilo ne samo da razvijem svoje veštine i kompetencije, već i da dobijem uvid u to kako neke teorijske koncepcije, paradigme i pojedinosti moje struke izgledaju kada se prebace u praktični okvir poslovanja, u koji se uključuje još mnogo činilaca i profesionalnih sfera u koje nisam imao uvid tokom studija. Tokom trajanja prakse, imao sam priliku da učestvujem u svim fazama procesa regrutovanja i selekcije. Od oglašavanja, organizovanja predselekcije, intervjuisanja, pisanja izveštaja o kandidatima, do skalapanja ugovora između kandidata i klijenta. Imao sam uvid u celokupan proces zapošljavanja što je znatno uticalo na moju percepciju šire slike razvoja i upravljanja ljudskim resursima. Znatno sam usavršio sopstvene veštine intervjuisanja i naučio kako da sprovodim procese selekcije na standardizovan način koji je podržan jezikom kompetencija i merljiv uz pomoć psiholoških indikatora. Dobio sam uvid u način na koji treba prilagoditi proces selekcije i intervjuisanja za različite pozicije i kompanije. Naučio sam kako koristiti online HRIS (human resoruces information system) platforme i programe za predselekciju. Ono što me je posebno iznenadilo na početku prakse je bio manjak formalne indukcije u kompaniju. Dakle, nisam imao posebno konstruisanu obuku za integrisanje u poslovanje, što mi je na početku delovalo neuobičajno. Međutim, kasnije sam video da je obučavanje više bilo zasnovano na principu mentorstva i interstrumentalnog učenja. Ovo angažovanje mi je dalo samostalnost u radu i mogućnost da pravim greške i učim iz njih. Taj aspekat smatram jednim od ključnih za studentske prakse. Na fakultetu nemamo veliku mogućnost eksperimentisanja u praktičnom smislu, dobijamo instrukcije koje moramo da pratimo kako bi položili određen predmet. Praktikantska anagažovanja nam omogućavaju da isprobamo različite dimenzije naše profesije i da otkrijemo šta je ono što nama najviše odgovora da radimo, kao i to da uvidimo neke naše nove snage, potencijale i smer u kojem želimo da se naša karijera razvija.
Autor: Aleksandar Mijailović