Praksa koja postoji još od 1931. godine počela je da se proslavlja u sklopu verskog praznika sv. Franje Asiškog, zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je ovaj mili praznik izgubio svoj verski karakter i od tada ga slave svi zaljubljenici u životinje na svetu.
Tokom Svetskog dana životinja otvaraju se vrata svih institucija koje se tiču životinja. Pored poseta udruženjima i azilima, važne su i radionice informativno-edukativnog karatkera kao i prikupljanje donacija za ugrožene drugare. Ideja ovih radionica jeste da nas barem jednom godišnje podsete da su životinje ravnopravni stanovnici planete zemlje koju delimo! Ipak, iako ovaj dan predstavlja dodatnu motivaciju svakom pojedincu da sutra bude bolji i humaniji prema životinjama, istorija nas je naučila drugačije kroz ogromnu štetu koju je čovek naneo životinjama u trci za profitom, iz hobija ili nemara – razlozi su mnogobrojni.
Samo u Evropi preko 35.000 životinja godišnje strada u mukama u besmislenim eksperimentima. Preko 50 miliona životinja godišnje se ubije na najsvirepije načine zbog visoke vrednosti krzna. Milioni životinja širom sveta pate i umiru u transportima, klanicama, cirkusima, raznim fijestama, trkama, zoo vrtovima, borbama.
Da li je ovo život koji bismo poželeli našim drugarima?
Oni su sposobni da podjednako osete bol, stres i patnju, isto kao i čovek!
Svetski dan životinja je simboličan apel za pomoć i humanost među ljudima. Potreba da se smanji šteta nije produkt današnjice, iako je situacija godinama postajala sve lošija, ali su svakako tehnološki razvoj i napredak učinili planetu Zemlju mnogo težom za život za pojedine životinje. Ipak, upravo iz tog razloga je mnoštvo ljudi uključeno i angažovano ne samo u širenje poziva za pomoć, već i u konkretne procese koji pomažu poboljšanje situacije.
U svom ponašanju prema životinjama svi ljudi su nacisti. Lakoća sa kojom čovek može raditi po svojoj volji s drugim vrstama ilustruje najekstremnije rasističke teorije po principu zakona jačega. Tretman koji čovek nanosi božjim stvorenjima ismejava njegove ideale i njegov takozvani humanizam. – Singer
Kako čitamo, Aleksandra Kovač je ove godine postala prva javna ličnost iz Srbije koja se pridružila Svetskom danu životinja kao podržavalac i promoter, i sada ima priliku da zajedno sa brojnim javnim ličnostima iz celog sveta predstavlja i zastupa ideju ovog globalnog pokreta!
Iako današnji sistem ume neretko da razočara, srž ove i svake druge velike ideje je u upornosti.
Ako znaš ljude koji nisu zainteresovani da promene svet, budi ti taj koji će ga menjati! Zato danas, osmeh na lice, ljubimac u ruke i svet je vaš.
Ovaj sadržaj nastao je u sklopu projekta Mladi i zeleni: podizanje svesti mladih o zaštiti životne sredine kroz inovativne medijske strategije. Realizaciju ovog projekta sufinansiralo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije te stavovi izneseni u tekstovima ne predstavljaju stavove Ministarstva.
Autorka: Jana Staniševski
Izvori: