U životu čovek često biva u prilici da donese važne odluke. Isto tako, veoma često se nakon neke donesene odluke i pokaje, jer ne razmišlja kakvu odgovornost takva odluka sa sobom nosi. Međutim, postoji jedna odluka koja apsolutno nikada ne može biti pogrešna, jer ga ona može samo usrećiti i učiniti njegov život boljim. Znaj, nema ispravnijeg postupka od čovekove odluke da ima kućnog ljubimca.
Najveći broj ljudi za kućnog ljubimca uzima psa. To uopšte ne treba da čudi s obzirom na to da je poznato koliko pas može da promeni čoveka i da utiče na njegov život uopšte. Neverovatno je koliku moć pas ima u prenošenju pozitivne energije. Koliko god da si preko dana opterećen/a poslom ili problemima koji te stalno prate, sam pogled na tvog kućnog ljubimca, na tu meku njuškicu i sjajne oči koje zasijaju svaki put kada otvoriš vrata stana, odmah stvara drugačiji pogled na život. Pogotovo kada zamaše repom i zavrti kukovima od sreće, tek tada ne možeš da ostaneš ravnodušan/na i da se ne nasmeješ. Od tog trenutka svi problemi o kojima si do tada neprestano razmišljao/la povlače se u drugi plan, dok njihovo mesto zauzimaju sreća i pozitivno razmišljanje.
Pas i čovek su kao dva naelektrisanja u magnetnom polju, s tim što pas predstavlja pozitivno naelektrisanje, a čovek uglavnom negativno, jer je prtitisnuto brigama i negativnim razmiljanjem. Ta dva naelektrisanja se međusobno privlače nakon čega, u ovom slučaju, pozitivno naelektrisanje savladava negativno. Dakle, pas svojom pozitivnom energijom preplavljuje sve ono što je negativno kod čoveka.
Ono što je veoma važno jeste da, onog trenutka kada ih usvojiš, oni postaju sastavni deo porodice i više nema nikakve razlike između tebe i njih.
Zato se nikada prema kućnom ljubimcu ne treba postaviti kao prema trofeju kojim ćeš se hvaliti i ponositi samo zato što ima lepe šare i što svi kada ga vide govore koliko je lep, već treba i učiti od njega. Od njih treba da naučiš kako da se postaviš u nekim situacijama i kako da radiš na sebi. Može se reći da oni imaju ono što se retko može naći kod čoveka. Puni pažnje i topline umeju da saslušaju, a da o tome ne pričaju drugima. Zatim, ne umeju da likuju, već svim srcem saosećaju kada osete da si tužan/na. Ne bi se moglo reći da ne znaju za osvetu, jer ako im ne kažeš gde ideš i ako ih na neki način ne ubediš da ćeš se uskoro vratiti, umeju i te kako da se svete, ali na način koji te ne može toliko razbesneti, koliko te može nasmejati. Na primer, umeju svojim zubima da unište nekoliko daljinskih upravljača, tako da te kasnije navode da slažeš puzzle od brojeva kanala. Onda moraš svakog drugog dana da ideš u drugu radnju da kupiš nov daljinski upravljač, jer te sramota da stalno ideš u istu. Takođe, nekad umeju da rastrgnu jastuke tako da izgleda kao da si očerupao/la dvadesetak kokošaka. Onda shvatiš da je to njihov način da ti očitaju lekciju, tako da ti nikada više ne pada na pamet da odeš negde bez najave.
Šalu na stranu, ali i pored svega toga, i te kako umeju da osete kada si srećan/na ili tužan/na i da razumeju tvoja osećanja. Pogotovo pas. On uvek gleda u oči kada mu se nešto govori i podiže svoje male uši tako da imaš utisak da se trudi da ne ispusti nijednu reč. Za razliku od ljudi, on ne prevrće očima dok mu pričaš, ne gleda koliko lajkova ima na fejsbuku, ne proverava ko ga je zapratio na instagramu, već pomno sluša šta pričaš. Iako ti se čini da ne razume ni jednu jedinu reč, on oseća energiju koju svaka nosi sa sobom. Jednostavno, on je tvoj psiholog kome ispričaš šta te muči, ni za šta te ne osuđuje, već poštuje šta god da kažeš. Zatim, posle razgovora, vrlo često ume da skoči sa svoje fotelje, uzme lopticu i traži da se igra. Naravno, kako psihologu treba odmor posle seanse, tako i njemu treba odmor posle uloženog truda da te sasluša. Onda izađeš sa njim napolje, šetaš pored reke i igraš se sa njim, a život dobije sasvim novi smisao. Češki književnik, Milan Kundera, prelepo je opisao odnos čoveka i psa, rekavši: ,Psi su naša veza sa rajem. Oni ne znaju za zlo, zavist i nezadovoljstvo. Sedeti sa psom na padini brda u lepom danu znači ponovo biti u raju, gde nedostatak aktivnosti ne znači dosadu već mir'. Ovaj citat jasno objašnjava čvrstu povezanost između čoveka i psa.
Zaključak je jednostavan: čovek treba nastojati da što više uči od svog kućnog ljubimca, jer će tako shvatiti da u životu nije teško biti fin, samo je loša činjenica da nam upravo ta karika nedostaje. Takođe, može uvideti da se dobrotom i privrženošću mnogo bolje plovi kroz život, jer te oni uče kako se brinuti o nekom, a ne tražeći zauzvrat ništa, i kako ljubav prema nekome treba biti bezuslovna. Oni ukazuju na sve ono na šta čovek zaboravi, a zapravo ni ne sluti da je to tajna boljeg i srećnog života. Zato, hajde da malo više obratimo pažnju na te naizgled sitne stvari i poradimo na sebi. Znaj, ne trebaju ti knjige koje masovno pišu o tome šta je potrebno da bi bilo/la srećan/na, već je dovoljno da pogledaš svog kućnog ljubimca i pratiš njegove znake.
Autorka: Nevena Stojanović