Ponekad, desi se da se zaljubiš. Tu su nečije oči, nečiji osmeh koji stoji pored tebe i ureže ti se u sećanje. To su dugotrajni razgovori od najmanjih sitnica do nekih bizarnih stvari koje su previše čudne, ali nije te bilo sramota da razgovaraš o njima sa tom osobom. Ta osoba je neko ko ti uzima dah, steže arterije i čini te nedodirljivim. Osećaš se magično. Sve je tu, sa baš tom osobom.
Trenuci su dragoceni kad je ona tu. Voliš da ih se sećaš i prepričavaš ih trepereći. U jednom trenutku, započneš da je voliš. Tada postoje dva moguća scenarija.
Prvi: to je to, tvoja srodna duša, tvoja prava ljubav. Jedina osoba koja ti je potrebna. Niko drugi i ništa drugo nije bitno. Voleti postaje brinuti za tu osobu lepih očiju i sjajnog osmeha, brinuti više nego što brineš za sebe. Ja, kao i većina ljudi, nemam pojma kako to izgleda. Retko ko to može da doživi. Ko doživi, mora i da prepozna, što može biti teško ako nam glava nije na pravom mestu. Neki ljudi govore da vole iz klišea ili duboke zaljubljenosti, ali u većini slučajeva nisu u pravu. Tada nastupa drugi, realniji scenario.
Ljubav postoji, ali ona nije beskrajna i ima rok trajanja. Lepa priča uvek ima svoj kraj. Neko će dobiti sve što mu je bilo potrebno pažnja, sreća, novac, seks, uteha, spasenje, brak, dete itd. Nije bitno ko je to od vas dvoje. Jednom će se desiti, čak i ako ne očekujete to. To je šablon koji mi svi upotrebljavamo, nemoj kriviti nekoga što te je koristio, dao/la si mu. Nakon ovoga ćete birati između čuvanja onoga što ste sagradili sa partnerom i odbacivanja toga u potrazi za nečim novim. To zavisi od onoga što ste postigli sa tom osobom.
Nekada se ljudi pretvaraju da žele da ostanu u vezi u kojoj više nemaju koristi, govore da su srećni, da im nije žao zbog svog izbora. Takvi ljudi svaki dan uništavaju sebe mislima o nečemu novom, nekome novom. Oni se konstantno pripremaju da sve ono što su sagradili sa prvobitnim partnerom unište do temelja. Nesvesno.
Naravno, moguće je da ih obuzda samokontrola i da jednostavno dovoljno cene svog partnera i ostanu sa njim, ali varnice će se ugasiti. Ostaće samo međusobno poštovanje, što je sasvim u redu. Međutim, ovo dolazi sa zrelošću.
Tu je ona potraga za nečim novim. Nešto malo, sitno, ne daje vam da spavate mirno noću. Da li je to hobi, posao ili nečiji drugi blistavi osmeh, nije bitno. Više nije ništa isto. Mislite da je sve u redu, dok vam odjednom ne „dune“ da više ne želite da budete sa vašim partnerom. To je uvek drugačije kod različitih ljudi. Neki samo porazgovaraju i objasne partneru da nešto ne ide u toku njihove veze i da je najbolje ako oboje utihnu svoja romantična osećanja. Drugi, počnu da lažu, da se svađaju, gunđaju, zvocaju, ljubomorišu i pokušavaju da promene svog partnera tako da njima odgovara. Problem sa ovim jeste to što kada promeniš osobu u koju si bio zaljubljen, to više nije ta osoba. To su fragmenti nečega prošlog, nečega što je izgubljeno. Možda to nije bila ta magična prava ljubav, ali to je bio neko značajan.
Volite svoju sudbinu. Neko će biti srećan sa vama. Osećaćete kosmos između vas. Znaćete svaki detalj te osobe i bićete zadivljeni. Vaš odnos će biti baš onakav kakav želite i zaslužujete. I vi ćete biti srećni.
Želim da vam ponovim još jednu stvar - nemojte olako davati sebe. Ljudi su pohlepni, ne znaju da cene neke stvari. Ne dopuštajte nekome da vas „opljačka“ mentalno, finansijski, položajno itd. Izgradite poverenje. Ne dozvolite da vas neko laže prodavajući vam ljubav.
Prava ljubav vas nikada ne bi napustila. Svi ostali hoće.
Autorka: Lidija Simić
Fotografija je preuzeta odavde.