"Ono što možeš danas, ostavi za prekosutra da imaš danas i sutra slobodno". To je životna filozofija mnogih ljudi koji će uraditi sve da ne rade nešto što moraju kad-tad da završe. Svi mi ili smo sami takvi ili barem poznajemo jednu takvu osobu. To su ljudi koji će uraditi nešto dan pre roka, nebitno da li im je dato 5 dana ili 55 dana. To su tzv. prokrastinatori.
Ako si ti takav/a, sigurno si pomislio/la barem jednom "Mrzi me, završiću to sutra…", "Ne mogu sad, uradiću to kasnije…" i slične stvari. Čini se kao da su sutra i kasnije čarobna vremena kad ćeš biti 100% motivisan/a i produktivan/na, za razliku od tog trenutka kad si krenuo/la sa obavezama i shvatio/la da stvarno treba da ih završiš. Nije kao da nećeš uraditi ono što bi trebalo da uradiš, samo ne želiš to trenutno da radiš.
Ali, zašto ljudi odlažu neke stvari za kasnije uopšte? Jedan od glavnih razloga jeste da jednostavno mislimo da je ta obaveza dosadna i kompleksna. To se zove niska frustraciona tolerancija. Ljudi sa niskom frustracionom tolerancijom misle da sve mora da bude lako i zanimljivo, i ne podnose zadatke koje nisu takve prirode iako u realnosti većina obaveza nije zabavna. Neki prokrastinatori izbegavaju obaveze, jer se osećaju kao da nemaju kapaciteta da završe određeni zadatak ili se osećaju kao da su preplavljeni tim zadatkom. Neki se plaše toga da moraju da izvrše neki zadatak zbog mogućih posledica, kao što je npr. završetak studija i traženje posla.
Osobine ličnosti kao što su neorganizovanost i perfekcionizam takođe dovode do prokrastinacije. Retko kad ćeš naići na organizovanog čoveka koji prokrastinira, jer organizovani ljudi znaju koliko je neki zadatak bitan, znaju i kad će da ga urade i koliko će im trebati vremena da izvrše taj zadatak. Prosto, imaju prioritete koji neorganizovani ljudi nemaju. Perfekcionisti su česti prokrastinatori jer imaju filozofiju da oni u trenutku kad treba da izvrše neki zadatak nisu u stanju da ga urade savršeno, pa to ostavljaju za vreme kad će se osetiti kao da mogu da ga odrade perfektno. Još neki razlozi za prokrastinaciju su strah od neuspeha, izostanak nagrade, prinuda, moranje, nesigurnost u sebe, strah od kritike itd.
Dakle, došao/la si do zaključka da si ti ili neko koga poznaješ prokrastinator. Šta može da se uradi povodom toga? Jasno je da je sama prokrastinacija i čin odlaganja obaveza za kasnije oblik ponašanja, navika koja se stiče tokom dužeg vremenskog perioda. To, naravno, može da se promeni, ali ne treba očekivati rezultate preko noći. Samo može doći do promene ako radiš na tome, a moguće je odvići se od prokrastinacije na nekoliko načina: možete, na primer, da odrediš sebi neku nagradu za izradu obaveza. Možeš da pitaš nekoga da te podseti na zadatke koje moraš da uradiš i da te kontroliše u tome. U slučaju neorganizovanosti, spisak obaveza i raspored bi bili od velike pomoći. Takođe, pokušaj da se fokusiraš samo na jedan zadatak i tek onda kad ga završiš pređeš na sledeći.
Bez obzira na to da li ćeš poslušati ovaj savet ili ne, treba shvatiti da će odlaganje stvari za sutra ili "neko bolje vreme" imati neke loše posledice u budućnosti kojih verovatno nisi svestan/na sada. Možda te prokrastinacija trenutno oslobađa od zadataka, ali to će samo da te natera da razmišljaš o tome šta sve treba sutra da uradiš. Onda završiš to što moraš u poslednjem trenutku, i onda tako u krug. Da se ovo ne bi desilo, probaj da završiš sve na vreme.
Bićeš zahvalan/na što jesi.
Autorka: Milena Jeremić
Fotografija preuzeta odavde.