*sve fotografije koje se pominju u tekstu nalaze se u galeriji*
NASA je najavila da će 2020. leteti na Mars, što znači da im je do tog trenutka ostalo još godinu dana i devet meseci. Kako je izgledao njihov let na Mesec pre 48 godina i koje su teorije zavere koje nas teraju da posumnjamo u projekat ,,Apolo”?
Otkrićemo vam!
Amerika, večiti rival Rusije u svemirskom hladnom ratu, odlučila je da pošalje ljude na Mesec da bi iz ovog rata izašla kao pobednik. Apolo 11 postaje stvarnost 16. jula 1969. kada je lansiran prvi svemirski brod, koji sa ljudskom posadom ide na najveći Zemljin satelit. Pet dana kasnije, 21. jula, na Mesec je zakoračio prvi čovek – Nil Amstrong. Tada je izgovorio rečenicu koja je ušla u istoriju. Na Mesecu su se zadržali 21 sat i 31 minut, a doneli su nam 22 kg kamenja. Jedan mali deo tog kamenja, nalazi se u Srbiji kao poklon SAD-a, zajedno sa zastavom Jugoslavije koja je nošena na Mesec . Ovaj spektakl preko televizije je pratilo 600 000 000 ljudi, a na projektu je učestvovalo njih 400 000 . NASA je do 1972. izvela ukupno 6 poseta Mesecu i donela 300 kg uzoraka.
Ovako je izgledao čovekov prvi pohod na Mesec. Ili možda nije! Da li je ono o čemu smo malopre pričali bila samo jedna velika laž? Hajde da vratimo film unazad.
Predstavićemo vam nekoliko najvećih teorija zavere o letovima na Mesec. Čak 20% Amerikanaca smatra da je let lažiran!
Teorije zavere su se pojavile još pre samog leta na Mesec. A jedna od prvih većih teorija, potekla je od udruženja ,,Ravna zemlja”. Članovi ovog udruženja optužili su Nasu da je lažirala sletanje, tvrdeći da je sve iscenirano u Holivudu uz sponzorstvo Volta Diznija, po scenariju Artura Klarka i u režiji Stenlija Kjubrika.
Jedna od najpoznatijih teorija je čuveno vijorenje zastave. Treba naglasiti da zastavu pod pravim uglom drži metalni ram. Ali kako je moguće da se zastava vijori ako na Mesecu nema atmosfere? Ako malo bolje pogledamo, zastava se vijori samo dok je Nil Amstrong postavlja. Ako snimak malo usporimo, primetićemo da se i dalje vijori, iako je Amstrong ne drži. Odgovor nam daje nauka. Vakuum koji je, za razliku od atmosfere prazan i bez materije, omogućava zastavi da se duže vijori nego u atmosferi.
Ako se prisetimo svih 6 Apolo pohoda na Mesec, primetićemo da se na snimcima ne vide zvezde, što nam govori da su sletanja možda snimljena u filmskom studiju. Ovde nam odgovor daju astronomi. Jedan dan na Mesecu traje kao 30 dana na Zemlji. S obzirom na činjenicu da su svih 6 misija odlazile za vreme mesečeve obdanice, astronauti nisu mogli da vide zvezde golim okom, zbog sunčeve svetlosti kao i zbog refleksije sunca od belog tla.
Sledeća sporna stvar u snimcima je hodanje astronauta. Mnogi smatraju da je snimljeno tako što su hodali po žicama, da bi lakše odskakali. Ali kada ubrzamo snimak, primetićemo da ubrzano hodanje na Mesecu, izgleda kao trčanje po zemlji. Zato mnogi smatraju da je sve usporeni snimak, ali za ovo mišljenje nemamo mnogo dokaza.
Ekonomisti nam govore da Amerika tada nije bila spremna za projekat vredan 30000000000 dolara i da su zato morali da lažiraju let. Naučnici nam govore da je let bio nemoguć i da je nemoguće da se astronauti živi vrate na Zemlju posle ove misije. Na visini od 960 km od naše planete, radioaktivno zračenje je smrtonosno. Da bi astronauti preživeli toliku radioaktivnost i da bi ostali bez opekotina, morali bi da budu obavijeni jednim metrom olova. Jedina zaštita u odelima astronauta bilo je stakleno vlakno i aluminijum.
Mnogi smatraju da je sa Nasom sarađivao i Holivud, ali nigde ne postoji tako veliki filmski studio da bi se let snimio. Smatra se da je snimano u vojnoj američkoj bazi u pustinji Nevada, koja ima slično tlo kao i Mesec. Reljef sa Meseca koji vidimo na slikama identičan je brdima u Nevadi. Još jedan razlog za snimanje na takvom mestu je i to što u američku vojnu bazu ne sme da kroči niko ko nema dozvolu - onaj koji pokuša, biće ubijen.
Ako bolje pogledamo, jasno je da ispod letelice nema kratera od sletanja. Zašto? Teoretičari zavere tvrde da bi letelica morala da ostavi krater na Mesecu prilikom sletanja. Kao što vidite, ispod lunarnog postolja kratera nema! Slika nam govori jedno, a nauka drugo. Površina meseca je stenovita, pa modul nije ni mogao da napravi krater.
Kamere koje su astronauti nosili na sebi dok su bili na Mesecu, preko objektiva imaju zaštitno staklo sa krstićima. Na sledećoj slici možemo primetiti da se ovaj aparat nalazi ispred krstića, a tebalo bi da bude iza, što nas dovodi u sumnju da je u pitanju montaža. Ali imamo i za to odgovor. Kada uveličamo sliku zastave, vidimo da krstici nestaju na belim prugama, a da se ponovo pojavljuju na crvenim. Ovaj efekat posledica je prejake refleksije svetlosti sa bele površine.
Nasin satelit koji se nalazi u Mesečevoj orbiti, poslao je slike koje nam dokazuju da su Amerikanci zaista sleteli na Mesec. Na slikama se jasno vide lunarna postolja i tragovi od vozila.
Da li ćete poverovati u teorije zavere ili ne, ostaje na vama, a mi vam preporučujemo da dobro razmislite. Izgleda da je jedini način da saznamo istinu, da ljudi ponovo odu na Mesec. Možda je to neko od nas. A do tada, čekamo odlazak na Mars.
Autor: Aleksa Petrović
Za izvore fotografija klikni na:
Krstići i krater, Holivud i let, pustinja Nevada, zastava i zvezde, Nil Armstrong i Apolo 11.
