Mejnstrim mediji u jurnjavi za senzacionalizmom sve češće na naslovnim stranicama pominju i slikama isprate nesrećne slučajeve vršnjačkog nasilja koji završavaju samoubistvima, ubistvima iz osvete ili fizičkim ranjavanjima. Uglavnom se vesti svode na površne analize izjava ljudi iz okruženja i na saosećanja sa stradalom osobom. Kada se u priču uključe internet portali i društvene mreže, onda dolazimo do ogromnog broja nestručnih i subjektivnih komentara na istu temu. Retko ko zalazi u suštinu tog problema. Krivica se traži u nekom drugom ko je "izazvao" ovakve nepogode. Društvo je vršnjačko nasilje označilo kao veliki problem, ali kao i kod mnogih drugih problema, konkretna rešenja kao da ostaju nedokučiva.
U Netfliksovoj seriji “ 13 reasons why”, koja iza sebe ima dve sezone, veliku popularnost i još veće kontroverze, pristup problemu vršnjačkog nasilja prikazan je iz potpuno drugačije perspektive. Hana Bejker, sedamnaestogodišnja srednjoškolka izvršava samoubistvo te iza sebe ostavlja 13 audio kaseta posvećenih istom broju osoba koje su doprinele njenoj odluci. Kroz prizmu mlade osobe pred kojom je naizgled srećan i buran život u novoj sredini, u veoma detaljnoj i emotivnoj naraciji svedoci smo odnosa među vršnjacima.
Teme o kojima se priča u izuzetno uvijenoj formi pošto se dese u realnom svetu, ovde su obrađene do najsitnijih detalja. Depresija, fizičko nasilje, psihička tortura, pojedinačne izopačenosti, kompleksi, narkomanija, seksualne različitosti vršnjaka, uklopljene su u svakodnevnu priču kako bi svaki gledalac mogao da se oseti toliko blisko sa likovima, kao da i sam utiče na radnju.
Formalni cilj serije je da poveća svest kod tinejdžera, roditelja i nastavnika o opasnostima koje donosi vršnjačko nasilje sa primarnim fokusom na samoubistvu. Nešto što je naizgled samo obično dokazivanje pred drugarima može se pretvoriti samo jednim klikom u noćnu moru krhke devojke u najosetljivijim godinama. Tako sve počinje. Pokušaji komunikacije i skretanje pažnje na problem ostaju bez posledica, jer su roditelji izgubljeni raljama svakodnevnih obaveza. Par neočekivanih situacija i poneka neoprezna rečenica nastavljaju agoniju. Okrutnost vršnjaka nad izabranom zajedničkom metom dolazi do izražaja u trenucima najveće slabosti. Jedna razmažena, iskompleksirana i psihički poremećena osoba, uljuljkana u novčanu sigurnost i zaštićena društvenom moći roditelja dobija sve što želi, milom ili silom. Drugari, svedoci lošeg činjenja, iz različitih razloga ne reaguju ili pogrešno reaguju na dešavanja. Kao poslednju slamku spasa vidi školskog psihologa, koji u tom trenutku ne ume na pravi način da dopre do osobe.
Dešava se ono što uvek misle da se njima neće dogoditi. U toku cele serije postavlja se pitanje da li škola i društvo žele da zataškaju slučaj ili spreče ponovno dešavanje. Osećaj realnosti i neizbežnosti nepravde u životu ne napušta gledaoca tokom obe sezone serije. Nesavršenost i veliki nedostaci sistema su servirani kao gala večera. Upravo taj momenat je u vezi sa najvećim kontroverzama koje okružuju seriju. Ogroman strah kod svetskih stručnjaka za psihičke probleme mladih izaziva romantizovanje samoubistva i predstavljanje istog kao jednog od mogućih rešenja jer niko ne brine o mladima.
Serija je isuviše mlada da bi se proverilo kakav je realan uticaj na mladu populaciju. Ono što je savet glumaca na uvodnoj špici druge sezone bi trebalo uzeti u obzir: ukoliko je neko od gledalaca u sličnom psihičkom stanju kao likovi iz serije ne bi trebalo da sam gleda seriju, a obavezno je da potraži pomoć u okruženju. Glavna poruka mladima i njihovim roditeljima jeste da tabu teme ne postoje, jer sve što sada prećutimo može biti kasno za izgovoriti kasnije.
Autor: Zoran Bošković
Fotografija preuzeta odavde.