Bliži se kraj prvog meseca u ovoj novoj 2018. godini i možda je idealno vreme da se još malo bavimo stvarima koje su bile aktuelne u prošloj godini ali i pitanjima i misterijama koje su ostale nerazjašnjene i dan danas. Ukoliko si pratio/la društvene mreže proteklih meseci sigurno si bar jednom naišao/la na fenomen koji je nazvan Mendela efekat.
Mendela efekat je vrsta sećanja koje predstavlja kolektivno lažno sećanje na neki događaj koji se desio u prošlosti. Ova dešavanja su najčešće povezana sa nekim istorijskim događajima, pop kulturom, nizom replika iz poznatih filmova, stihovima pesama poznatih grupa itd. Ovaj fenomen dobija naziv upravo po jednom od najpoznatijih primera ovakvog sećanja, godina kada je Nelson Mendela umro. Termin je skovan od strane tzv. paranolmalnog konsultanta Fione Brum (enlg. Fiona Broom), nakon što je sama uvidela kako i ona deli lažno sećanje na Mendelinu smrt. Naime, ljudi se sećaju njegove smrti u zatvoreništvu još 80ih godina, međutim Nelson Mendela umire tek 2013. godine što je...prilično velika razlika. Nakon ovog slučaja, počeli su da se javljaju i mnogi drugi kao što je bilo sa Barenstain bears, kojih se tadašnja deca u Americi sećaju kao Barenstein bears.
Postoji, naravno, mnogo pokušaja da se ovaj fenomen objasni, ali uglavnom objašnjenja nije moguće podvrgnuti testiranju i dokazivanju.
Primera radi, neki smatraju da je ovo moguće zahvaljujući kvantnoj fizici koja pretpostavlja da su ljudi koji su iskusili Mendela efekat zapravo skliznuli među dva paralelna univerzuma. Neki se oslanjaju na objašnjenje da je neko putovao kroz vreme, nazad u prošlost, pri čemu je napravio jako male izmene koje će kasnije zapravo imati veliki efekat. Ipak, u psihologiji termin lažnog sećanja nije ni malo stran. Sećanja su sve samo ne čiste i zasebne kategorije na čije oblikovanje ne utiču mnogi drugi faktori. Na primer, ako nam neko saopšti da određena replika iz filma glasi tako i tako pre nego što smo ga gledali ili ako smo gledali bez preterane koncentracije, usvojićemo šta nam je predhodno rečeno kao tačno jer je možda više verovatno i slično.
Nego da te pitam...šta beše ono kaže veštica iz Snežane i sedam patuljaka kada se pogleda u ogledalo?
Mirror mirror on the wall, who is the fairest one of all?
Ovo je replika kakve je se ja, a verovatno i ti sećaš, međutim kada sam čula da je ovo primer Mendela efekta – morala sam to i da proverim . Ispostavilo se da kaže: magic mirror on the wall...?
Takođe, ukoliko si gledao/la Star Wars i deo Empire strikes back sigurno se sećaš Dart Vejderove replike Luke, I am your father. Pa...da, osim što nikada nije izgovorio Luke. Ako si odrastao na Pokemonima sećaš se Pikačuovog repa, ima crni deo na svom vrhu, zar nije tako? Ispostavilo se da nema. Još jedan od poznatijih primera jeste čuvena Mona Liza. Ljudi danas tvrde da se njen izraz lica jednostavno promenio. Prvenstveno je imala ozbiljnu ekspresiju lica, ali ako sada pogledate u njenu sliku (kao što sam ja naknadno), videćete je kako se smeška. Evo još jednog primera iz 2005. godine: možda si čuo/la za tadašnji bend Panic! at the disco i njihovu pesmu I write sins not tragedies. U toj pesmi pevač kaže a goddamn door dok se svi koji su upoznati sa ovom pesmom sećaju tog dela kao the goddamn door. Čak je i sam pevač prokomentarisao kako nije siguran da li ovo može da objasni.
Primeri za Mendela efekat su mnogobrojni, a pokušaji da se on objasni još brojniji. Ipak, pitanja i istraživanja na ovu temu još uvek nisu dovela do saglasnog odgovora i objašnjenja. Ako nam je služiti se onim što imamo preostaje samo da nastavimo da verujemo da postoji neko mnogo dublje i kompleksnije objašnjenje ovog fenomena, koje ljudi još ne mogu da prihvate, jer postoje neka pitanja koja takođe tek treba razrešiti pre razrešavanja ovog, kao što je postojanje paralelnih univerzuma. S druge strane i da se zapitamo da li sve i uvek možemo obrazložiti izvesnom naukom?
A šta ti misliš?
Fotografija je preuzeta odavde.
Izvori: