Svoje zasluženo mesto među znamenitim ženama, nalazi i italijanska novinarka Orijana Falači. O njoj su govorili da je buntovna, oštroumna i čvrstog karaktera. Više od svega volela je istinu i stvari koje niko pre nje nije saznao. Poznata je po političkim i ratnim reportažama i intervjuima sa najpoznatijim političarima prošlog veka. Na njenoj listi našli su se Ričard Nikson, Indira Gandi, Moamer Gadafi, Jaser Arafat, dok je Tito odbio da razgovara sa njom. Istinu je govorila nepromišljeno i bez oklevanja.
Rođena je 1929. godine u Firenci. Gledajući svog oca, političkog aktivistu koji pokušava da sruši Benita Musolinija, iz revolta piše svoj prvi članak. Imala je samo šesnaest godina kada se isti taj članak našao u listu Matina del Italia centrale. Tokom Drugog svetskog rata priključuje se antifašističkom pokretu Otpor, pravda i sloboda. U to vreme počinje i njena novinarska karijera u listu L'Europeo. Surovost koju je rat nosio sa sobom mogla je da vidi svuda oko sebe. Tako je i rasla njena ljubav prema novinarstvu i njena jedina mogućnost da se bori protiv nepravde koju ratna dešavanja nose sa sobom. Tokom karijere pisala je za londonski Tajms, Vašington Post i Njujork Tajms i bila je poznata po žestokim antiislamskim stavovima, naročito posle dešavanja od 11. septembra.
O novinarstvu je govorila kao divnom, ali strašnom iskustvu. Zbog kritika koje su bile srž njenih tekstova, dobila je zabranu pisanja od godinu dana. Nije volela da joj tekstovi budu menjani i skraćeni, tada je govorila da se oseća kao da su odstranili deo nje same. Dane je provodila za pisaćom mašinom sa cigaretom u ruci i bila je besna ukoliko tog dana ne bude napisano onoliko teksta koliko je tog dana planirala da napiše. Nije volela ograničenja, nije želela da bude urednica novina, želela je da piše i da njene misli budu slobodne. Godine, 1967. odlazi u Vijetnam, odakle izveštava i objavljuje knjige o Vijetnamskom ratu. Naredne godine, 1968. ranjena je sa tri metka na Olimpijskim igrama u Meksiku. Svi su mislili da je mrtva i odneli su je u mrtvačnicu sa drugim žrtvama. Tada je jedan sveštenik primetio da diše. U tom se trenutku izborila za život koji je jako volela iako ga je često nazivala smrtnom kaznom:
Uvek sam volela život. Onaj ko voli život nikad se ne prilagođava, nije pokoran i prezire svaki pokušaj kontrole. Onaj ko ga voli uvek je na prozoru sa puškom u ruci spreman da stane u njegovu odbranu. Konformista koji spušta glavu i bespogovorno izvršava zapovesti nije ljudsko biće.
Iako je više od svega želela da ima dete, žrtvovala je ovu želju zbog karijere. Tako je nastala knjiga Pismo nerođenom detetu u kome se obraća svom sinu koga je jako želela. Knjiga je privukla veliku pažnju, ne samo zbog njenih emocija prema imaginarnom detetu, već i zbog toga što je u njoj pisala o svojim strahovima, snovima, ali i moralu i odgovornosti. Međutim, najviše je cenila individualnost pa je i to bio jedan od ključnih aspekata ove knjige. Iako nije volela da piše romane, bila je jako uspešna u tome. Nazivala ih je mestom za slobodne misli, jer je zbog članaka i reportaža često bila u sukobu sa urednicima, što zbog načina na koji iznosi istinu, što zbog dužine teksta.
Njen borbeni duh i buntovnička ličnost trajali su koliko i ona sama, rasli zajedno sa njom, a želja za istinom i pravdom ostala je njena glavna motivacija. Nije se bojala nikoga i ničega, a naročito ne političara sa kojima je bila na istoj talasnoj dužini bez imalo truda. Berluskonija je otvoreno nazivala idiotom i nije volela izbore, niti je na njima glasala. Iako je uglavnom pravila političke reportaže, više je zanimala druga strana politike – istina. Nije volela da daje intervjue, a nakon saznanja da boluje od raka dojke, uradila je intervju sama sa sobom. Medicina je rekla da mi je smrt za vratom, govorila je Orijana. Umrla je 2006. godine i sahranjena je u Firenci V est o njenoj smrti Vašington Post objavio je pod naslovom Reporter provokator Orijana Falači, 77.
Onog momenta kada odustaneš od svojih principa i svojih vrednosti – ti si mrtav, tvoja kultura je mrtva, tvoja civilizacija je mrtva.
Autorka: Kristina Milošević