Kada sam prvi put počela da volontiram, okolina je imala zaista dosta pitanja za mene.
Što to radiš? Da li ti shvataš da samo gubiš svoje vreme na ovo? Ko će to da ti plati? Zašto neće? Kakav ti je plan za dalje? A što si se prijavila na još jedan konkurs?
Ta ista pitanja su me u početku pogađala. Kako neko ko me (ne)poznaje može zbog toga da sumnja u mene i prebacuje mi odgovornost za moje odluke i planove? Imala sam samo 15 godina i šta sam ja tada znala o ljudima, volontiranju, praksama i, na kraju krajeva, sebi samoj. Morala sam i želela sam da se pronađem.
I nije bilo lako. Prošla sam kroz nebrojeno mnogo organizacija i udruženja, ali se ne kajem. Sve to nosi svoju priču, pouku, (ne)prijatelje i budućnost. Naučila sam mnogo toga, ali se kao najbitnije od svega izdvojilo to da ne dopustim da me drugi gaze i pregaze. Ovo zvuči kao pomalo istrošena fraza, no, ovo je možda i najteža stvar za naučiti, ne samo kroz radno iskustvo, već i kroz čitav život. Mada, moram da budem iskrena, čini mi se da ću ja lično to uvek da učim.
Kažu da, ukoliko si stvarno dobar u nečemu, da to nikada ne treba da radiš za džabe. I ja iskreno verujem u to. Prvo to počneš da radiš za jedno ohrabrujuće klimanje glavom, preko pohvala zbog kojih se osećaš bitno, bolje i srećnije, do toga da na kraju završiš baš tamo gde si u svojim željama zamislio/la. Mnogi će se pitati – a gde je tu ono materijalno? Od čega ćeš da živiš? Ja se nadovezujem na ovo pitanje odgovorom – A od čega da počneš? Ili, kako da počneš?
Imam tu sreću da sam okružena ljudima koji vole da volontiraju, ali u svrhu svog ličnog usavršavanja na putu ka svom cilju. Mnogi od njih, pa i ja sama, krenuli su sa samo nekom okvirnom dečijom željom da budu neko i nešto, ne znajući šta se sve krije iza toga, koliko rada, vremena i žrtve sve to traži. Kažu i da je samo fakultetska diploma dovoljna i da si posle fakulteta spreman da radiš ono u čemu si najbolji (kako kaže tvoja diploma); međutim, mnoštvo fakulteta (čast izuzecima) te spremi da budeš najbolji samo u okviru njihovih zidina, pa prvi put kada izađeš iz njega i probaš da budeš najbolji u okviru nekih drugih, strah te pobedi. I onda vidiš da to nema smisla.
Sa druge strane, nema smisla ni to da u okviru nekih drugih zidina naporno radiš, a nemaš ni gorepomenute pohvale. Pa ipak, potrebno je da iz svakog iskustva izvučeš ono najbolje, bilo to znanje, pouka, umeće rada sa ljudima ili neka četvrta stvar. Boriti se za sebe i za svoja prava, mogućnosti i život nije niti bezobrazno, niti bezobzirno ka okolini. Sve se to u jednom momentu isplati, samo i jedino u slučaju ako tvoje JA zna svoja prava, mogućnosti i svoju vrednost.
Beogradska otvorena škola i Krovna organizacija mladih Srbijeobeležavaju ove godine po prvi put u Srbiji Dan praktikanata. Događaj povodom obeležavanja ovog značajnog dana održaće se 10. novembra 2017. godine u Beogradu na Platou kod Filozofskog fakulteta, od 12 do 14 časova. Tokom događaja biće održan simbolični performans pod nazivom #NeBurekPraksa.
Uključi se i ti u kampanju podeli svoje iskustvo sa prakse, šeruj naše postove i dođi u petak da zajedno označimo Dan praktikanata.
I ne zaboravi da koristiš heštegove: #MojaPraksa, #NeBurekPraksa i #InternsDay.
Autorka: Milana Veljko