Međusobne ljudske razlike na osnovu rase, pola, godina, nacionalnosti i veroispovesti, socijalnog i materijalnog statusa, seksualne orijentacije, smetnje u razvoju, mesta stanovanja i dr. stavljaju mlade na društvene margine i dehomogenizuju ih. Posledica toga jeste isključenost mladih iz osetljivih grupa iz društvenog života.
Isti na drugačiji način – mladi protiv diskriminacije je projekat koji sprovodi Evropski omladinski centar u saradnji sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu grada Beograda koji za ključni cilj ima da podigne svest mladih i ukaže na štetne posledice stavova i akcija koje šire netrpeljivost i podstiču marginalizaciju mladih iz osetljivih grupa.
Kao što pretpostavljam da vidite, ova organizacija, zajedno sa još nekoliko institucija pokušava da podigne svest ljudi (iako su ciljna grupa mladi, ovo se odnosi i na odrasle, itekako) o tome kako diskriminacija koja postoji treba da prestane, nestane i prekine ukleti krug u kome se svi vrtimo.
Ja sam jedna od učesnica u ovom projektu, to jest jedna od ljudi koji su bili spremni da daju svoju izjavu, podeli svoje iskustvo sa diskriminacijom. Kada sam videla poziv za ovaj projekat koji se čak i za današnje društvo čini veoma naprednim, pomislila sam samo: „Što da ne? Neće mi škoditi.“
I tako sam ispunila kratku anketu, iliti prijavu, i samo nekoliko dana kasnije dobila sam poziv od devojke koja je sve ovo i započela. Obavestila me je da je moja prijava prihvaćena, pitala da li mogu da dođem do Evropskog omladinskog centra i tako je sve počelo. Nije bilo nikakvih komplikacija, niti nejasne papirologije, bila je veoma ljubazna prema meni, uvažila moje mišljenje i čak mi je kasnije dala dozvolu da napišem članak u vezi sa njenim projekatom.
Danas, kada diskriminacija postaje sve izraženija jer problema ima sve više, a retko ko nađe rešenja za njih, smatram da je ovaj projekat ono što nam treba. Cilj plana, kao što je već spomenuto, je da podigne svest okoline o psihičkom, fizičkom, verbalnom i svakoj drugoj vrsti nasilja. Ova zamisao postoji da bi pokazala šta se dešava sa onima koji su diskriminisani, kako se osećaju dok doživljavaju neku vrstu nasilja, i šta su u nekom trenutku skloni da učine zbog toga. Kroz najmanje dvanaest snimaka, ovaj projekat će pokazati kako je biti onaj koji je ugnjetavan, drugačiji, izdvojen jer se razlikuje.
Ovo bi moglo biti uznemiravajuće za mnoge koji će odgledati snimke, u stvari, ne uznemiravajuće, već potresno, jer ste se možda u jednom trenutku našli na strani onih koji ugnjetavaju, a to niste ni shvatili. Znam da će vas to verovatno uzdrmati, shvatanje da ste nekom možda smanjili samopouzdanje, povredili ih, ostavili ožiljke koje oni još uvek ne mogu da uklone, ili otvorili rane za koje niste ni znali da postoje. Svi smo mi bili mladi, to jest mlađi nego što smo danas, ali to nije izgovor za ono što ste rekli, učinili dok ste bili mlađi.
Uradili ste to nekome kome je najverovatnije tada bila pomoć potrebna više nego ikada, a oni nisu imali sidro za koje bi se držali, još uvek nisu pustili korenje u zemlju koja bi ih prihvatila. Iščupali ste ih još pre nego što su stigli išta da urade, da ozdrave ili ojačaju. Presekli ste ih.
Ali, sa druge strane, vi to niste mislili ozbiljno, zar ne? Bila je to samo šala, igra koja nikog ne bi mogla da povredi, zar ne? Ne znate kako ste pogrešili. I zato postoji ovaj projekat. Postoji da bi vam pokazao koliko ste boli naneli da biste ste uklopili, da biste bili deo neke grupe, da ne biste bili izdvojeni, baš kao oni.
Ovih dvanaest snimaka, koji će svaki trajati 10-15 minuta, su dokaz šta se desilo sa nama koji smo bili spremni da pokažemo svoje rane, i da se ponovo ogolimo pred vama, u nadi da ćete se pokajati i da ćete odlučiti da se promenite i da ćete, u jednoj daljoj budućnosti, naučiti svoje potomstvo šta je loše, a šta je dobro.
Mi, učesnici, kao i organizatori, nadamo se svim srcem da ćemo vas podstaći da porazmislite o onome što se dešavalo, što se možda i danas dešava, a vi niste isključeni. Svesni smo da ste vi u to vreme takođe imali probleme sa kojima niste mogli da se nosite, ali mi nismo smeli da budemo žrtve vašeg besa ili tuge koje niste znali kako da izrazite.
Moju priču na kanalu Evropskog omladinskog centra, možete pogledati OVDE.
Autor: Marija Jović
Autor fotografije: GTorres