Jedan od većih problema našeg regiona jeste, po svemu sudeći, baš ono što bi trebalo da je naša budućnost. U potpunosti nesvesni značaja reciklaže, odbacujemo tu ideju kao da ona predstavlja samo još jednu više klimavu i nesigurnu hipotezu, dok je tržište sekundarnih sirovina vredno 350 miliona evra godišnje (i ko zna koliko još miliona godina života naše planete!).
Izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih stvari ili materijala. Ono što je bitno jeste da se mnoge otpadne materije mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.
Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji. U Novom Sadu postoji oko deset reciklažnih centara u kojima se otkupljuje, a zatim priprema za dalju obradu do 50 tona otpada mesečno, međutim, problem je u i dalje nerazvijenoj prikupljačkoj mreži. Prerađuje se papir, karton, plastika, PET ambalaža i staklo, od kojih se obradom dobijaju novi proizvodi. Međutim, prosečna popunjenost fabrika za reciklažu u Srbiji je oko 60 odsto, jer pored nerazvijene prikupljačke mreže, činjenica je da se neprerađena sirovina izvozi iz zemlje. Kako bi ova ideja zaživela, potreban je i novac, za izdvajanje reciklabila iz otpada, kupovinu posuda za reciklažu i vozila, ljudi koji bi obavljali posao, ali i svakodnevna saradnja građana.
Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponiju samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve komponente koje imaju upotrebnu vrednost, dok se na deponiju odlaže samo otpad koji se ne može dalje koristiti. Reciklaža papira, na primer, ograničena je na šest do sedam puta pri čemu se svaki put smanjuje kvalitet. Kako je osobina aluminijuma beskonačna reciklaža, limenka koja uđe u proces reciklaže ponovo se nađe u prodavnici već za 60 dana – a i reciklažom isplaćuje sopstvene troškove sakupljanja i obnavljanja. Reciklaža štedi 95 odsto energije u odnosu na proizvodnju aluminijuma direktno iz boksita, a time se smanjuje za 97 odsto emisija štetnih gasova. Otpad sa kojim se svakodnevno susrećemo je ambalažni otpad.
Ono što je svakako potrebno i neophodno, ako ne ispred svake zgrade, onda barem u svakoj ulici, jeste mogućnost diferencijalnog sakupljanja otpada. Diferencirano sakupljanje otpada je kada se otpad sakuplja i razvrstava u kontejnere namenjene određenoj vrsti otpada npr. kontejneri za PET ambalažu, metal, papir, staklo. Ova vrsta sakupljanja otpada se naziva i primarna selekcija i najidealnija je za dalju reciklažu jer se ovakvim sakupljanjem otpad najmanje prlja. Pravilna selekcija PET ambalaže u domaćinstvu podrazumeva da se unutrašnjost prazne PET boce ispere vodom, čep skine i iz boce se istisne vazduh. Ovakva boca se lakše tretira u daljoj preradi i manje mesta zauzima u kontejnerima za odlaganje, čime se povećava njihov kapacitet.
U protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno je više od 10.000 ljudi. U Srbiji danas postoji više od 2000 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak. Ali, trenutno u Srbiji reciklira svega 15 odsto, dok se u Evropskoj uniji reciklira više od 50 odsto otpada. Prema podacima Evropske statističke službe, u Srbiji je u 2014. proizvedeno 302 kilograma otpada po stanovniku od čega je 236 kilograma tretirano (reciklirano, kompostirano, spaljeno ili odloženo na deponije). U EU je svaka osoba u 2014. proizvela u proseku 475 kilograma otpada od čega je 44 posto reciklirano ili kompostirano. Gotovo polovina otpada reciklira se u Sloveniji (49 odsto) i Nemačkoj (47 odsto) dok se najviše kompostira u Austriji (32 odsto) i Holandiji (27 odsto). U Srbiji postoji više od 3000 nekontrolisanih deponija, najčešće u ruralnim oblastima.
Lidersku poziciju u svetu, po recikliranju limenki, zauzima Brazil. U ovoj zemlji 97 odsto limenki živi večnim životom zahvaljujući sakupljanju i reciklaži, jer su u prikupljanju i reciklaži limenki videli upravo rešenje za nezaposlenost, što je podstaklo novu industrijsku granu od koje živi 160.000 ljudi.
Ono što bi ti još slikovitije predstavilo značaj reciklaže jesu i sledeći podaci:
- Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća!
- Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode.
- Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode!
- Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!
Dakle, koji je tvoj sledeći korak ka našem zajedničkom boljem sutra?
Autorka: Milana Veljko
Fotografija je preuzeta odavde.