Kada bi ti neko naredio da ubiješ čoveka, da li bi to uradio/la?
Milgramov eksperiment je u stvari niz eksperimenata, koje je razvio psiholog Stenli Milgram sa namerom da proveri koliko su ljudi spremni da poslušaju autoritativne osobe i urade ono što krši njihova moralna načela. Milgram je ovu temu započeo tako što je tragao za objašnjenjem nacističkig zločina.
Zaprepašćujuće, pokazalo se da ogroman broj ljudi pristaje da radi u suprotnosti sa svojim shvatanjima, dok god se činilo da naredbe dolaze od legitimnih autoriteta. Veoma slični rezultati dobijeni su u sličnim istraživanjima širom sveta.
Kako bi bilo lakše za razumeti, sledi kratak opis samog ogleda. U svakom eksperimentu učestvovale su tri osobe. Eksperimentator, po jedan naivni subjekt (stvarni subjekt istraživanja) i jedan saradnik eksperimentatora. Stvarni subjekt je dobijao ulogu „učitelja“ koji ima zadatak da „učeniku“ pročita listu sa parovima reči i da potom proveri znanje „učenika“. Ako bi „učenik“ pogrešio, „učitelj“ je morao da ga kazni davanjem elektrošoka. Sa svakom greškom koju „učenik“ napravi trebalo je da za 15 volti poveća intenzitet strujnog udara. „Učenik“, ni u jednom trenutku nije zaista dobijao elektrošokove. Pravi ispitanici naravno nisu to znali. Njima su čak emitovane unapred snimljene žalbe „učenika“ - gunđanje, žaljenje na bol, bolno stenjanje, insistiranje „učenika“ da ga puste i da više ne želi da učestvuje u eksperimentu, da više neće da odgovara, krici i na samom kraju, oko 330V ne dopire nikakav odgovor niti žalba. Ove reakcije su veoma važne, jer upravo one ubeđuju subjekta da je „učenik“ zaista žrtva šokova. Stvarne video zapise eksperimenta možeš pogledati ovde.
Kao što rekoh, zaprepašćujući rezultati! Oko 60% ispitanika išlo je do kraja, iako su sve vreme čuli reakcije osobe na šokove i iako im vidno nije bilo prijatno. Zabeležen je zanimljiv primer jednog ozbiljnog poslovnog čoveka koji je eksperiment započeo nasmejan, a izašao na ivici „nervnog sloma“, slušajući instrukcije do kraja. Subjektima definitivno nije bilo lako, jer su se sve vreme borili sa naređenjima osobe koja je autoritet i svojih načela koja su usvojili još od malih nogu. Milgramov eksperiment je naišao na oštre etičke kritike zbog izlaganja subjekata velikoj količini stresa i zbog obmanjivanja. I pored svih mana, ovaj eksperiment veoma je značajan, pa ako te interesuje nešto više i uživaš u kinematografiji, možeš pogledati igrani film Experimenter (2015), koji se bavi ovom temom.
Nalazi do kojih se došlo kasnije, nakon Milgramovog eksperimenta, otkrivaju mnoge zanimljivosti. Između ostalog, žene su jednako poslušne kao muškarci, udaljenost od žrtve i udaljenost osobe od autoriteta, kao i njegov izgled, mogu da utiču na našu spremnost da delamo po njegovim instrukcijama.
Milgram je razvio dve teorije pomoću kojih je tumačio svoj eksperiment i ponašanje učesnika. Jedna je u vezi sa konformizmom, priklanjanjem grupi i prihvatanjem svega što grupa kaže bez razmatranja, dok druga teorija tvrdi da osoba koja izvršava tuđe naredbe sebe vidi kao oruđe druge osobe, te samim tim ona nije kriva ni za šta što je uradila.
Sam Milgram je dosta napora uložio da povuče paralele između poslušnosti u laboratoriji i ponašanja autoriteta nacističke Nemačke i običnih nemačkih građana. Milgram se pozivao se na pojam banalnosti zla u pokušaju da objasni te događaje. Banalnost zla podrazumeva zlo koje ne zahteva nikakvu posebnu zloću ni pokvarenost, već samo dubok nedostatak mišljenja i suđenja. Ovaj pojam skovala je Hana Arent, dok se i sama bavila temom zločina u Nemačkoj. Iako je i sama bila Jevrejka, tumačila je njihove zločine na ovakav nesvakidašnji način i baš zbog toga je nailazila na veliku osudu javnosti. Kao “pisac koji traga za istinom”, kako je sebe nazvala, ne želi da umanji patnju jevrejskog naroda, niti da kaže da su njihove muke banalne. Kada su u pitanju nacisti, to bi značilo da se ne radi o činovima sociopata i fanatika. Hana govori da je zlo površinska stvar i da što je neko površniji, verovatnije je da će posustati i ponašati se zlo. Tako ona kaže da se u nacističkoj Nemačkoj radi o aktima normalnih osoba koje u stvari veruju u normalnost i opravdanost svojih postupaka, jer odlučuju da ih ne preispituju.
Da li se i ti slažeš sa Milgramom i Hanom Arent?
Autorka: Ana Ivanov
Fotografija je preuzeta odavde.