Kada dođe do tog „ključnog“ momenta u našim životima, kada sebi na neki način „određujemo“ dalji smer života, interesovanja, kruga ljudi, osećamo neverovatan pritisak. Pritisak ne dolazi samo od ljudi sa strane, već i od nas samih. Najviše se postavlja ono pitanje – da li će biti posla i šta ću da radim posle sa sobom i sa svojom diplomom?
Kada sam ja upisivala fakultet, u potpunosti sam se ogradila od svih takvih pitanja. Ko sam ja pa da znam šta ću da radim za 5-7 godina i gde ću da budem? Budućnost ne mogu unapred da znam. Ja sam samo onaj presudni faktor koji će sebi da odredi to kako će da provede naredne četiri godine, šta će da izučava, u čemu će da uživa i u kakvom će okruženju biti. To savetujem i Tebi, poštovani čitaoče. Ne postoji posao koji „nema prosperiteta“. Postoje samo takvi ljudi.
Najveća i najhrabrija odluka u mom životu jeste bila da upišem Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Mada, sve što predstavlja izazov, predstavlja i nešto dobro i pozitivno što utiče na tebe, što te gura napred. Stoga, ja sam sela i spremila prijemni. Spremila sam prijemni iz jezika koji tek želim da studiram i naučim, upustivši se u do tada apsolutno nepoznate vode tog istog španskog jezika. I mogu slobodno da kažem da nije bilo lako, ali je bilo lepo. I dalje je.
Učiti kulturu, običaje, književnost jednog naroda, znači apsolutno mu se prepustiti. Dopustiti mu da ti postane „drugi pasoš“. Doživeti sve sa istim onim intenzitetom i emocijama sa kojim doživljavaš sve u vezi svoje zemlje i svog porekla. Jer, jelte, ovde definišeš i usvajaš i svoje „drugo poreklo“.
Studije kao studije, jesu naporne. S obzirom da je Filološki fakultet prihvatio bolonjski proces i prilagodio svoje programe, predavanja su u većini slučajeva obavezna, kao i predispitne obaveze bez kojih se ne može izaći na ispit. Sve nosi određene poene, podeljeno je na manje celine, u cilju da se gradivo prati i uči na vreme. I ovo ima svoje pozitivne i negativne strane, naravno. Nije isti slučaj na svim katedrama i na svim profilima, ali na dobroj većini jeste ovakav. Kao i prisustvo na predavanjima, mnogo vremena odnose i predispitne aktivnosti, ali se isplati, jer kada dođe januar i prvi ispitni rok, tebi je trema smanjena (barem malko!).
Naime, sama istorija Filološkog fakulteta je mnogo značajna, počevši sa činjenicom da se cela ideja rodila 1808. godine, kada je naš prvi ministar prosvete, Dositej Obradović, otvorio Veliku školu, sa rečima: „Bog preblagi i mnogomilostivi izbavlja zemlju našu i ljubimo otečestvo naše od sužanstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanstva duševnoga, to jest od neznanja i od slepote uma“…
Među učenicima te iste Velike škole je i Vuk Stefanović Karadžić. Baš on je ostavio svedočanstvo u kome govori da su „momčad koja su već znala čitati i pomalo pisati“ učila pored opšte istorije, geografije, osnova prava, fizike, „računa“ i nemački jezik! Potom je Škola preseljena u Kragujevac, gde je nastavila da se razvija i da raste (predavala se srpska gramatika i sintaksa, nemački i francuski jezik itd.). Licej se u međuvremenu preselio u Beograd. Od tada, on sadrži više fakulteta – jedan za filozofske nauke, drugi za pravo, treći za tehničke nauke. Velika škola se potom uselila i u zgradu koju je kapetan Miša Anastasijević poklonio „svom otečestvu“ (današnji Rektorat Univerziteta u Beogradu). Kada se fakultet podelio na dva odseka – Filološko-istorijski i Prirodno-matematički, sam Filološko-istorijski odsek se podelio na Lingvističko-literarni i Istorijsko-geografski. Neki stručni predmeti lingvističko-literarnog odseka bili su srpska i slovenska filologija, istorija srpske i jugoslovenske književnosti, latinski i grčki jezik i književnost, francuski i nemački jezik i književnost, teorija književnosti. Manje ili više definisane katedre su se udružile u seminare, a predmeti su grupisani u profile, gde su četiri studijske grupe bile filološke. Postojao je Srpski seminar, Seminar za uporedne književnosti, Seminar nemačkog jezika i Seminar francuskog jezika. Do Prvog svetskog rata, oni su obezbeđivali pune četvorogodišnje studije iz glavnih predmeta, ali su bili ponuđeni i pomoćni i sporedni (na primer engleski, ruski, poljski). Potom, razne istorijske okolnosti - Balkanski ratovi, 1912. i 1913. su poremetili nastavu na Univerzitetu, stoga sa redovnim radom fakultet počinje tek u proleće 1920. godine. Između ratova se utemeljuju nove filološke discipline, strane filologije, a definišu se i „nauke i naučne grane“. Za vreme Drugog svetskog rata, od 1941. do 1945., nastavne aktivnosti su bile prekinute. Nova zgrada Univerziteta – u kojoj je danas Filološki fakultet, izgorela je 1944. godine do temelja, sa njom sve ujedno i bogata biblioteka Slovenskog seminara. Vremenom rastu, dodaju se nove filološke grupe, fakulteti se izdvajaju i odvajaju, a 1958. se Filozofski fakultet deli na Filozofsko-istorijski i Filološki. Od 1960/61. godine Filološki fakultet je samostalna ustanova. Po izdvajanju, imao je 11 nastavnih grupa – Srpskohrvatski jezik, Jugoslovenska književnost, Jugoslovenska i svetska književnost, Slavistika, Francuski jezik, Italijanski jezik, Nemački jezik, Opšta književnost, Orijentalna filologija i Albanologija. Ubrzo se dodaje i Katedra za bibliotekarstvo. Tokom devedesetih godina, uvedene su i Grupa za opštu lingvistiku, Grupa za mađarski jezik i književnost i Grupa za grčki jezik i književnost. Statut fakulteta je donet 1999. godine i potvrđen 2000. godine, sa 12 samostalnih katedara. Važan nastavno-naučni nukleus čini Seminar za društvene nauke. Na osnovnim studijama prvog stepena, akreditovani su programi: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa komparatistikom i Jezik, književnost, kultura. Pored tri odseka Sekretarijata, na Fakultetu postoji još šest centara nastavnog i naučnog karaktera. Takođe, Filološki fakultet podržava, kako mobilnost studenata, tako i mobilnost profesora.
Kako kroz nastavu, studenti mogu da se izražavaju i kroz samostalno organizovanje preko Saveza studenata, Studentskog parlamenta, a u okviru Studentskog parlamenta, organizovani su: Sportski udruženje „Filolog“, Sekcija za scenske umetnosti, Hor Filološkog fakulteta, Klub 128, kao i uređivački odbori za studentske časopise „Vikno“ i „Vesna“.
I uz ovakvu poprilično impresivnu istoriju, mišljenja o samom studiranju na Filološkom fakultetu su podeljena, kao i na svakom drugom. Ipak, važi ono zlatno pravilo – ukoliko radiš ono što voliš, to ti neće predstavljati problem. Ukoliko vidiš svoj san, grabi za njim, prođi i kroz najgušće trnje i kroz najveće blato, samo da stigneš do svojih zvezda. I da postaneš jedna.
Autorka: Milana Veljko
Fotografija je preuzeta odavde.