Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu jedan je od prvih fakulteta osnovanih u Srbiji, još davne 1808. godine. U ovoj instituciji se veoma drži do tradicije u mnogo čemu, tako da amfiteatri i slušaonice nisu bitno promenili svoj izgled već osamdeset godina, a da se pritom vrlo uredno održavaju.
Ko upisuje Pravni ili bolje rečeno, ko se sve odlučuje da upiše Pravni fakultet?
Uglavnom ga upisuju svi koji imaju veće sklonosti ka društvenim naukama. To mogu da budu ljudi koji su oduvek imali želju da se upišu na ovaj fakultet, podstaknuti željom da jednog dana budu advokati ili sudije. Međutim, veliki je broj i onih studenata koji su gajili veću želju prema nekoj drugoj društvenoj nauci ili jeziku, ali, iz vrlo praktičnih razloga, pre svega zbog mogućnosti za zapošljavanje, odlučili su se za pravo.
Ako si srednjoškolac/ka i razmišljaš da upišeš pravo, ono što treba da znaš jeste da za prijemni spremaš istoriju, srpski jezik i Ustav i prava građana. Takođe, od velike je pomoći da posetiš pripreme za prijemni, na kojima možeš da saznaš koje deo gradiva iz svih predmeta te čeka na prijemnom ili koje delove možeš da preskočiš.
Predavanja i vežbe nisu preterano zahtevni. Na predavanjima je dovoljno da prisustvuješ na 30% od ukupnog broja časova za svaki predmet, dok na vežbama imaš pravo na dva izostanka. Mnoge ta nezahtevnost zavara i projektuju je na zahtevnost profesora na ispitu. Isključivo zbog toga, iskustvo velike većine studenata/kinja je da budu veoma neprijatno iznenađeni činjenicom koliko su kriterijumi na ispitima visoki i učine im se daleko težima, nego što to zaista jesu. Materija je veoma obimna i u tome je sva težina svih ispita. Zato, treba pažljivo pratiti od početka i dobro je biti redovan na predavanjima. Tada, koliko god ispiti obimni bili, biće ih lakše spremiti za ispit. Zato, pravni fakultet ne trpi kampanjsko učenje. Za izučavanje pravne nauke, nije potreban, pa čak i ne postoji talenat kao što je potreban u matematici, jezicima ili umetnosti; glavnu ulogu igra isključivo motiv!
Pored predavanja i vežbi, na Pravnom postoje razna udruženja, poput Debatnog kluba, Studentske asocijacije za međunarodnu saradnju, ELSA-e i drugih.
Kada govorimo o mogućnosti zapošljavanja, slika toga u Srbiji ni za jedno zanimanje, nažalost, ne izgleda najbolje. Pogotovo ako govorimo o društvenim naukama (poput onih sa smerova na Filozofskom fakultetu), koje iako su vrlo privlačne, morate biti pripremljeni na duga iščekivanja za posao. To u velikoj meri važi i za pravnike (naročito zbog hiperprodukcije kadra), međutim, postoji nešto što im ide na ruku: kada završite Pravni, možete da radite vrlo širok spektar poslova. Svakoj firmi, svakom preduzeću, svakoj instituciji treba pravnik. Kada položite pravosudni ispit, nakon dve godine rada u praksi, možete se baviti advokaturom ili postati sudija. Nakon svega toga, moguće je položiti notarski ispit.
I kao poslednje, bilo da si maturant/kinja ili brucoš/kinja, imaj u vidu da postoji jedna rečenica na koju nikako ne smeš da nasedneš: „ko položi Rimsko pravo, završio je fakultet“. To nije tačno, jer od Rimskog postoji makar deset obimnijih i zahtevnijih predmeta tokom studiranja. Ipak, Rimsko ima veliki značaj zbog činjenice da se po prvi put susrećeš sa knjigom od 400 strana i koja obiluje latinskim terminima. Kada ga položiš, deluje kao veliki i jak podstrek. Stoga, naročito ako si brucoš/kinja, najbolji je savet da se odmah hvataš u koštac sa Rimskim pravom. Steći ćeš naviku da i u sledećim godinama studiranja „otkačiš“ najteži predmet (što je veliko olakšanje) i vrlo izgrađenu radnu naviku (jer bez redovnog rada, ne može se nijedan predmet naučiti, a Rimsko naročito).
Bilo da planiraš da upišeš Pravni ili si na samom početku studija – budi disciplinovan/a u učenju i uz malo sreće ćeš, korak po korak, ostvariti svoj cilj.
Autorka: Tijana Papović
Fotografija preuzeta sa sajta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
