Da li znate šta je onirologija?
Mnogi naučnici bavili su se svrhom snova i načinom njihovog nastanka, ali su oni ostali do današnjeg dana misterija. Zasigurno se može reći da svako sanja, ali se ne sećaju svi ljudi svojih snova. Isto tako, snovima se pridaje manji ili veći značaj, jer neki u njih veruju, a neki smatraju da je to samo sastavni deo spavanja pa ne obraćaju pažnju. U neka davna vremena smatralo se da snovi nose određene poruke, da su neka vrsta predskazanja i da se preko snova može videti kakva sudbina nekog čeka. Tako su nastali sanovnici, knjige u kojima za svaki simbol koji sanjamo postoji konkretno značenje pa možemo saznati šta znači ako sanjamo vodu, kolač ili igle za heklanje.
Bavljenje snovima poteklo je od starih Egipćana koji su smatrali da su snovi poruke bogova i verovali u njihovu isceliteljsku moć. Na sličan način su snove tumačili Grci i Rimljani. U mnogim starim civilizacijama naročito su se poštovali snovi vračeva pa su zahvaljujući njima donošene mnoge važne odluke. Kineski mudraci su smatrali da snovi nastaju kada se duša privremeno odvoji od tela i da tada može razgovarati sa dušama umrlih. Snovi se takođe pominju u svetim knjigama, Bibliji i Kuranu. Međutim, u današnje vreme, tumačenje snova je jedna od niza aktivnosti uz kafu pa skoro svaka kuća poseduje sanovnik koji se rado prelistava svakog jutra sa ciljem da se sazna šta znači ono što smo sinoć sanjali. Naravno, sanovnici su deo predanja i tradicije, tako da psiholozi značenje određenih simbola i činjenicu da za svaki simbol postoji više značenja, povezuju sa ličnim afinitetima onoga ko sanja pa za nekog ko sanja med to može da znači mali gubitak, ali istovremeno i požar.
Sa naučnog aspekta, snevanje se objašnjava kao jedan složeni proces u toku REM faze. U njoj je ljudski mozak najaktivniji jer se aktiviraju svi receptori sem receptora za logiku. Zbog toga ne možemo da mislimo dok sanjamo niti da budemo svesni toga. Osoba koja se probudi u toku REM faze će se najverovatnije sećati svog sna, a ukoliko san nastane u nekoj drugoj fazi, biće nejasan i slabije će se pamtiti. Snovi mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i mogu izgledati jako realistično i opipljivo, nekada apsurdno i strašno, ali oni nisu pod kontrolom onoga ko sanja. Veliku pažnju posvetili su im Frojd i Jung, dajući određene teorije koje bi trebalo da objasne zašto sanjamo. Frojd je smatrao da snovi ukazuju na naše skrivene želje, odnosno, javljaju se kao nešto što bismo potajno želeli. San tu želju maskira, oblači u novo ruho, odnosno san je svojevrsna metafora za ono što bismo želeli da se dogodi na javi. Sa druge strane, Jung je smatrao da su snovi nešto što čoveku nedostaje na javi, odnosno, da se snovima nadoknađuju oni delovi ljudske psihe koji se nisu razvili tokom budnog stanja. Snovi su element nesvesnog, java je element svesnog. Čovek postaje kompletna ličnost onog trenutka kada svesno i nesvesno počnu da se dopunjuju. Nekako je većina prihvatila Frojdov stav što se nikako ne poklapa sa funkcijom sanovnika, naročito kada se njime predviđaju neke jako loše stvari pa se čak ni kao pretpostavka ne može uzeti to da neko želi da mu se dogodi bilo šta loše.
Postoje različite vrste snova poput košmara, koji obično podrazumeva nešto strašno što nas obilno navede da se naglo probudimo jer smo uplašeni, lucidnih snova, u kojima je osoba svesna da sanja i može da kontroliše svoje snove, kao i sna nazvanog ’’lažno buđenje’’ gde osoba sanja da se budi iz sna i obavlja uobičajene dnevne aktivnosti. Sadržaj snova je različit, to mogu biti i lepe i ružne stvari, a dosta dugo se smatralo da zavisi od pola osobe koja sanja. Tako su dvojica američkih psihologa 1966. godine sprovela istraživanje kako bi utvrdili sadržaj snova na 100 ispitanika ženskog i 100 ispitanika muškog pola. Ustanovili su da se radnja ženskih snova obično odvija u zatvorenim prostorima i sadrži više osećaja i verbalnih aktivnosti dok muškarci sanjaju o otvorenim prostorima i grupama ljudi, vrlo često sadrže i uspešne događaje, ali imaju i elemente nasilja. Iako snovi obično nastaju pod uticajem naših ličnih iskustava, naučnici smatraju da su određene teme česte kod ljudi bez obzira što pripadaju različitim kulturama. Tako ljudi u svim kulturama sanjaju da padaju sa visoke zgrade, nagi šetaju gradom ili beže od čudovišta. Ovakve vrste snova imaju isto značenje i smatraju se univerzalnim snovima.
Bez obzira da li verujete ili ne verujete u značenje snova, svakako vas oni mogu navesti na razmišljanje. Ako sanjamo ružne stvari, radovaćemo se svakom novom danu i biti srećni što možemo imati lepšu javu. Ako sanjamo lepe stvari, imamo i motiv da ih na javi i ostvarimo. Jedno je sigurno – svi sanjamo, a od nas zavisi kako ćemo se prema snovima postaviti kada se probudimo.
Autorka: Kristina Milošević
Fotografija je preuzeta odavde.