Ako baš ništa na svijetu nema smisla, hoću da zarađujem baš puno love, pa nek ni to nema smisla [1].
Filozofski fakultet je rasadnik kulture, dobrih ideja, misli, filosofskih razmišljanja i kritičkog pogleda na svijet. Ipak, moram da razočaram, pa da kažem da poslije njega ne zarađuje se baš puno love i poslije završetka studija dobar dio studenata/kinja se zapita koji je smisao svega ovoga bio? Ali čekaj! Ne moram tako da razmišljam, sa lovom ili bez nje, šta znači studirati na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu? Jer ako lova nema smisla, možda ja na Filozofskom ipak mogu nađem neki svoj smisao, možda mi on kaže šta je besmisao, ne znam, ali mogu da pokušam!
O Filozofskom fakultetu – šta je on?
Ustanova koja ima istoriju i dobru tradicijsku podlogu, osnovana 1954. godine, za sebe može kazati da su je gradila veoma poznata imena naše nauke i kulture (Milorad Pavić, Dragiša Živković, Pavle Ilić i mnogi drugi). Danas na Filozofskom ima 18 odsjeka koja se odnose na različita interesovanja na polju društvenih nauka. Osim toga, fakultet nudi mogućnost učenja velikog broja stranih jezika (kineski, španski, portugalski, grčki i sl.) ali i mogućnost odlaska na razmjenu u inostranstvo. Za više informacija poseti sajt fakulteta.
Kako izgleda studirati na Filozofskom fakultetu?
Budući da studiram srpsku književnost i jezik, onda treba da naglasim da ću govoriti iz perspektive svog odsjeka i koliko mogu objektivno.
Volim da čitam, pomalo pišem, imam omiljene pisce - možda je ovo dobra pretpostavka da se baš upiše književnost. Onda se zaista upiše i ne dobije se ništa od očekivanog. Ne dobije se Andrić, Tolstoj, Dostojevski, nema kreativnog pisanja. Postoji tamo neki staroslovenski, poetike, metodologije, žitija, lingvistika, a od Književnosti ni K.
Šta se dešava? Pa ja upisah književnost!
Mislim da se na prvoj godini svim brucošima sruše njihove iluzije o idealnom zanimanju, jer uglavnom ne dobiju u startu očekivano. Zašto je tako? Fakultet je ipak jedan viši stepen obrazovanja koji podrazumijeva temeljnije i čvršće znanje – sistematizacija znanja. Da bi se to postiglo odabranu oblast istraživanja (studiranja) treba proučavati detaljnije, sa više pažnje, jer po završetku studija treba da se dobije jasna cjelina. Kao i kod studiranja istorije tako je i kod književnosti, ali i drugih filoloških nauka, studiranje podrazumijeva hronološko praćenje razvoja svog predmeta proučavanja. Dakle od samih početaka pa sve do najsavremenijih oblika studije određenog smjera nas vode svojim razvojni putem.
To obavezno mora da se ima u vidu kada se upisuje nešto na Filozofskom. Na prvoj godini se obično kreće od antike ili nekog drugog udaljenijeg perioda u kojem se javljaju začeci te nauke koja se studira. Zato je sasvim jasno da se Andrić ne proučava na prvoj godini, ni Tolstoj ni Dostojevski, jer pripadaju relativno modernijim oblicima književnosti. Dalje, treba naučiti baratati osnovnim pojmovima nauke kojom se želi baviti, usvojiti terminologiju i stvoriti nekakvu osnovu. Dakle, naučiti šta je roman, pa tek onda proučavati ga tj. proučavati Andrića, Tolstoja ili Dostojevskog. U prosjeku na mom odsjeku svaka godina ima po 16 ispita, što zaista jeste mnogo. Zahtijeva posvećenost i veliko provođenje vremena na fakultetu. Po obimu ispiti ne podrazumijevaju knjigu od po 200-300 strana koja treba da se nauči od A do Š. Naprotiv, ispiti zahtijevaju konsultacije više različitih izvora, istraživanja, te se na taj način stvara vlastiti odnos prema pročitanom, razvoj kritičkog mišljenja i promišljanja. To je oblik učenja koji počinje postepeno da se usvaja od prve godine. Sve što se uči ne podrazumijeva nekakve teške, nerazumljive definicije, gradivo je takvo da može da se usvoji sa razumijevanjem, bez većeg napora, ali konstantnim radom. Kažem konstantnim, jer u suprotnom u prevelikom broju ispita može lako da se izgubi.
Ovo je samo mali pregled toga kako izgleda studirati na Filozofskog. Svakako, ovo je moj doživljaj, a možda ćeš ti imati drugačiji utisak. U svakom slučaju, možda se sretnemo na hodniku.
Autorka: Kristina Topić
Fotogradija preuzeta sa sajta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Autorka: Kristina Topić