Ovim tekstom želim da te upoznam sa veoma zanimljivom temom o kojoj se vode brojne aktuelne diskusije.
Politički sistem Srbije je, istorijski posmatrano, bio jako dinamičan. Dve decenije nestabilnosti u savremenoj istoriji Srbije, ratovi i sankcije učinili su politički sistem naše zemlje krhkim i sklonim promenama što je kočilo institucije u razvoju i napravilo razliku između naše i drugih zemalja u tranziciji. Posmatrajući relativno blisku prošlost, Srbija je bila član više državnih zajednica i to: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (ustavom iz 1963), Savezna Republika Jugoslavija (nakon raspada SFRJ, Srbija ostaje u federaciji sa Crnom Gorom i zajedno proglašavaju SRJ 27. aprila 1992 godine), Srbija i Crna Gora (SRJ se 2003. godine transformiše u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora koja nije bila jedinstvena država, već zajednica dve države koje su u unutrašnjoj politici zadržavale visok stepen samostalnosti, ali su u spoljnoj politici nastupale kao jedna država) i Republika Srbija (odlukom crnogorskog naroda na referenfumu 21. maja 2006 godine, Srbija ponovo postaje nezavisna država).
Danas je ona, po poslednjem Ustavu iz 2006. godine koji je najviši pravni akt jedne države, unitarna država (postoji samo jedna, centralna vlast koja je nosilac državnog suvereniteta), sa višestranačkim sistemom (više političkih partija se nadmeće za vlast), neposrednim izborima (narod direktno bira svoje predstavnike/ce izlaskom na izbore i davanjem većine glasova), garantuje poštovanje ljudskih i građanskih prava i sloboda, kao i podelu vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska).
Podela vlasti u Republici Srbiji
Srbija je čekala na novi od 1990 godine.
Iako su nove vlasti želele da što pre izmene postojeći Ustav, do toga došlo tek 2006 godine. Centralna tačka novog Ustava bila je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Ustav iz 2006. godine je razložio vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, gde je napomenuto da se „odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli“. Ovakva organizacija vlasti je uobičajena u svim demokratskim državama i preduslov je vladavine prava. Zakonodavna vlast formuliše i donosi zakone, izvršna vlast ih sprovodi u delo, a sudska vrši pravosudnu kontrolu njihovog rada.
Narodna skupština je jednodomo predstavničko telo i nosilac zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Skupštinu čine narodni poslanici/e, kojih ima 250, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat od četiri godine u skladu sa zakonom. Ustav je pobrojao nadležnosti Narodne skupštine, a ja cu ovde navesti neke koje koje u po mom sudu najbitnije: bira Vladu, kontroliše je i odličuje o prestanku mandata Vlade i ministara; bira i razrešava sudije ustavnog suda; bira i razrešava Zaštitnika građana; bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije; potvrdjuje medjunarodne ugovore; raspisuje republički referendum; donosi i menja Ustav.
Organi izvršne vlasti su predsednik republike i Vlada. Predsednik republike Srbije bira se na neposrednim izborima, dakle narod ga bira tajnim glasanjem. Mandat mu iznosi pet godina, a isto lice ne može biti više od dva puta birano na ovu funkciju. Kada je sprečen da obavlja svoju funkciju zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine, u periodu od najduže tri meseca i njegove nadležnosti su takođe utvrđene Ustavom. Predsednik predstavlja državu u međunarodnim odnosima, dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrđena zakonom.
Njegova ličnost je uglavnom ceremonijalna, mada u zakonodavnom procesu postoji deo gde ima posebnu ulogu. Predsednik Republike Srbije raspolaže suspenzivnim vetom, što znači da može izglasan zakon da vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje najkasnije u roku od 15 dana ili u roku od 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku.
Vlada je aktivni deo izvršne vlasti i u parlamentarnom sistemu je njen nosilac. Bira je Narodna skupština i njoj je odgovorna za svoj rad. Kandidat za predsednika vlade je mandatar koji iznosi svoj program pred Narodnu skupštinu, posle čega sledi debata. Izbor vlade je u danu za glasanje i ona je izabrana ukoliko dobije većinu od ukupnog broja poslanika, dakle 126. poslanika mora da glasa pozitivno za sastav nove vlade.
Zadatak sudske vlasti jeste da primenjuje i tumači zakone koje je donela zakonodavna vlast. Po pravilu, sudska vlast je nezavisna od ostalih grana vlasti što nažalost u našoj državi često nije slučaj. Problem je u tome što postoji nedostatak u ustavnom rešenju, pa sudije i predlažu i biraju politički državni organi, što može dovesti do guranja u stranu politički „nepodobnih“ i postavljanja na funkciju kadrova koji odgovaraju trenutnoj političkoj eliti. Nepristrasnost i nezavisnost sudija su preduslov efektivnosti ove grane vlasti.
Još jedna stvar koja je jako bitna, a koju moram da ti pojasnim jeste tvoje biračko pravo!
Sigurno si se mnogo puta susreo/la sa ljudima, možda čak i tvojim ukućanima/kama koji ne žele da glasaju jer „svi su isti“, „lopovi“ itd. Može se razumeti nezadovoljstvo ljudi, jer mi kao država lutamo još od početka rata u bivšoj Jugoslaviji. Na vlast su dolazili ljudi kojima volja gradjana nije bila na prvom mestu, a samim tim ljudi su teže živeli.
Zapitaj se šta imaš ti od toga ako ne glasaš? Po mom sudu, apsolutno ništa. Važno je da postoji želja za promenom na bolje, a to sigurno nećeš postići tako što ćeš izbegavati da učestvuješ u političkom životu, makar kroz glasanje.
Informiši se šta koja politička opcija nudi, da li se to slaže sa tvojim stavovima i da li su ljudi koji to propagiraju vredni tvoga glasa. Ne možes se uvek u svemu složiti sa nekim, ali je bitno da pronađete kompromis oko, za tebe, najbitnih stvari. Svaki punoletni gradjanin/ka, koji je takođe državljanin/ka Republike Srbije i ima prebivalište na teritoriji republike ima pravo glasa. Ne budi lenj, proveri da li te ima u biračkom spisku, to je tvoje pravo! Ustav ti to garantuje!
Želeo sam ovim tekstom da ti malo približim ovu kompleksnu temu o kojoj se može i treba puno debatovati.
Mnogo je dobrih zakona koji se ne primenjuju, a još više rupa u istim koje se trebaju popuniti. Na nama je da radimo na tome da se greške iz prošlosti isprave i nikada ne ponove. Razvijanje kritičke svesti je nešto na čemu treba raditi, svako treba da se zapita koliko zna o svojim pravima i šta je to što on/a može da učini da dodje do boljitka.
Ja se nadam da sam te bar malo zainteresovao za ovu temu, jer ako jesam, to je jedan korak napred u borbi za ostvarivanje i zaštitu onih prava koja nam svima pripadaju.
Autor: Stefan Simić, student XXIV generacije obrazovnog programa "Studije budućnosti", Beogradske otvorene škole.
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.