Svake godine, 4. novembra, obeležava se Svetski dan klimatskih promena. Na ovaj dan, se širom sveta organizuju razne aktivnosti i kampanje, čiji je cilj da informišu i upozore stanovništvo na negativne posledice koje klimatske promene sa sobom nose. Smatra se, da se taj cilj može postići očuvanjem biološke raznovrsnosti, održivim korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem zagađenja i preterane potrošnje energije.
Da li ste znali da efekat staklene bašte jedan od najznačajnijih problema klimatskih promena?
Najnovija istraživanja su pokazala da klimatske promene i globalno zagrevanje, direktno prouzrokuju nestajanja pojedinih vrsta organizama.
Klimatske promene će do 2100. godine dovesti do povećanja temperature na planeti Zemlji od 1,4 do 5,8 stepeni. Ovakve promene izazivaju razni negativni efekti i vremenske nepogode koje prate brojne katastrofe, pogađajući pojedine delove planete i izazivajući neprocenjivu štetu privredu i društvu u celini.
Na održanom skupu “Zeleni forum: Spremni za klimatske promene”, predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj, Zvezdan Kalmar istakao je da je naša zemlja, računajući po glavi stanovnika, jedan od najvećih emitera emisije ugljen-dioksida, koji proizvodi efekat staklene bašte i utiče na promenu klime.
Na forumu je takođe rečeno da će Srbiji zbog ekstremnih vremenskih uslova, biti potreban integrisani projekat regulacije navodnjavanja, odbrana od poplava i snabdevanja pijaćom vodom.
Sa druge strane lideri Evropske unije postigli su istorijski sporazum o klimatskim promenama. Naime, oni su se obavezali da će do 2030. godine emisiju štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte smanjiti za 40 posto.
Šta izaziva klimatske promene na planeti Zemlji?
Erozija zemljišta, veliki požari, oluje i talasi tropskih vrućina, samo su neki od ekstremnih dogođaja koje mogu da zadese stanovništvo. Istraživanja koja posmatraju vremenske, temperaturne i razlike u nivou mora, pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena.
Klima na planeti Zemlji neprekidno se menja. Do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas pod terminom klimatske promene podrazumevamo promene klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat aktivnosti čoveka. Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina, od kako se temperatura meri i beleži.
Trenutna prosečna temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovno počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi. Veruje se da povećanje temperature već iznad 2 °C dovelo do razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.
Ima mnogo načina da se utiče na očuvanje životne sredine, da li kroz rad različitih organizacija koje se bave ovom temom ili pak kroz individualan angažman.
Svako od nas može da uradi mnogo!
Autorka : Olja Parezanović
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.