Pri samoj pomisli na sport, nama se u glavi stvori fudbalski derbi, košarkaška utakmica ili pak bilo koji drugi sport u kojoj su glavni akteri, naravno, muškog pola.
Precizne podatke o aktivnom pojavljivanju žene u sportu nemamo, no neki istoričari, a i sportski analitičari vezuju to za kraj 19. i početak 20. veka i to na dvorovima bogataša. Žene su se prvo bavile jahanjem, dobacivanjem lopte, raznim vežbama oblikovanja tela, tenisom, a ženski sport je dobio pravo na svoje bivstvovanje početkom 20. veka, kada su počela i zvanična takmičenja u ženskim sportovima. Do tada, one su i dalje neko ko se brine o kućnim poslovima, uređenju i unapređenju doma, održavanju porodice (po statistici – u Francuskoj 80% kućnih poslova još uvek obavljaju žene), a šta se desi kada te iste žene izađu iz svog skrovišta i počnu da trče, plivaju, ekipno vežbaju, pa i donose kući medalje, pohvale i pehare?
Pošto za našu zemlju često govore da smo zemlja košarke, počnimo od toga!
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2015. godine, kada je Ana Dabović proglašena za najkorisniju igračicu turnira! Naše košarkašice su takođe osvojile bronzanu medalju na ovogodišnjim Letnjim olimpijskim igrama.
Fudbalerka, Jovana Damnjanović, uzela je pehar Lige šampiona sa svojim klubom, rame uz rame sa nekim našim poznatim fudbalerima koji su isto to uradili (npr. Nemanja Vidić, Dejan Stanković itd.).
Ženska odbojkaška reprezentacija uzela je treće mesto na Svetskom prvenstvu 2006. godine, a 2007. godine drugo mesto na Evropskom prvenstvu. U hali „Pionir“ postale su evropske prvakinje, 2011. godine. Na evropskim igrama 2015. godine uzele su bronzu, a ove godine su sa Letnjih olimpijskih igara u Riu donele našoj zemlji srebro i neviđenu sreću i radost!
Kada pričamo o rukometu, ženska rukometna reprezentacija Jugoslavije osvojila je Svetsko prvenstvo 1972. godine i zlato na Letnjim olimpijskim igrama 1984. godine. Godine 2013, reprezentacija Srbije je na Svetskom prvenstvu došla do srebra!
Ove godine, sa Letnjih olimpijskih igara, srebro je donela i Tijana Bogdanović, osvojivši ga u disciplini tekvondo do 49 kg.
Naravno, ne zaboravimo i naše paraolimpijce!
Iz Ria, Borislava Perić-Ranković je u stonom tenisu donela zlato, potom sa Nadom Matić isto u stonom tenisu srebro, dok je Nada Matić donela i bronzu u stonom tenisu.
U klupskom takmičenju, rukometašice Radničkog su osvajale tri puta Ligu šampiona za žene i četiri puta su osvojile srebro.
Prva atletska medalja za državu Srbiju je došla od Olivere Jevtić, dok je najuspešnija srpska reprezentativka u planinskom biciklizmu Jovana Crnogorac!
Zanimljivo je da najveći uspeh u Srbiji u ronjenju na dah bronzana medalja na Svetskom prvenstvu 2012. u Nici, koju je osvojila ženska reprezentacija!
Bivša ministarka omladine i sporta, Alisa Marić, naša je najuspešnija srpska šahistkinja (dve bronze na šahovskom olimpijadama i srebro na evropskom šampionatu 1999. godine), dok je Jasna Šekarić jedna od najtrofejnijih ljudi srpskog sporta – osvojila je zlatnu medalju (disciplina vazdušni pištolj 10 metara) na Olimpijskim igrama 1988. godine, na istim je osvojila i bronzanu medalju u disciplini sportski pištolj, a potom je u Barseloni 1992. godine, Sidneju 2000. godine i Atini 2004. godine osvojila tri srebrne medalje u disciplini vazdušni pištolj. Tri puta je bila svetski a četiri puta evropski prvak, dok je i obarala svetski rekord. Impresivno, zar ne?
Pobedivši sa trinaest godina na školskom krosu u Ćupriji, Vera Nikolić – srpska atletičarka, tada zapažena, počela je da pobeđuje na krosovima Srbije i Jugoslavije. Sa 16 godina je postala reprezentativka, pa čak i prvakinja Balkana. U septembru 1966. sa nepunih 18 godina učestvuje na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i u trci na 800 metara osvaja prvo mesto, rezultatom 2:02,8, pobedivši favorizovanu i iskusniju Žužu Sabo. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju. Zbog tog uspeha je dobila naziv Zlatna Vera.
Nađa Higl je na Svetskom prvenstvu u plivanju u Rimu 31. jula 2009. godine osvojila zlato u disciplini 200m prsno, a svojim rezultatom 2:21,62 postavila novi evropski rekord u toj disciplini. Ovim uspehom Higlova je ušla u istoriju srpskog plivanja, kao prva žena koja je postala svetska prvakinja.
Anđelija Arbutina je nastupala za juniorsku košarkašku reprezentaciju Jugoslavije sa kojom ima bronzu sa Svetskog šampionata 1985. godine, kada je postigla 42 poena na 5 utakmica. Takođe ima i srebro sa Evropskog prvenstva 1986. godine kada je postigla 87 poena na 7 utakmica. U dresu seniorske reprezentacije Jugoslavije odigrala je 81 utakmicu. Osvojila je čak četiri srebrne medalje na velikim takmičenjima (Olimpijske igre 1988. u Seulu, Svetsko prvenstvo 1990. u Kuala Lumpuru i na Evropskim prvenstvima 1987. u Španiji i 1991. u Izraelu). Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. postigla je koš za pobedu u polufinalu protiv Australije (57:56) i odvela Jugoslaviju u finale protiv selekcije SAD. Na meču protiv Australije postigla je 15 poena, a u Seulu je ukupno zabeležila 51 poen u pet utakmica. Odličan učinak imala je i na Evropskom prvenstvu 1987. godine, kada je na sedam mečeva ubacila 77 poena (11 po utakmici). Na Prvenstvu Evrope 1989. godine beležila je čak 19 poena u proseku (95 poena, pet utakmica) i bila drugi strelac nacionalnog tima, koji je zauzeo četvrto mesto. Na Mundijalu u Maleziji 1990. godine zabeležila je 22 postignuta poena u sedam utakmica, a na šampionatu Starog kontinenta 1991. godine upisala je 42 poena u pet susreta. Bila je i najbolji strelac SR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 1995. godine sa 15,2 poena po utakmici (91 poen u šest mečeva).
Ivana Španović je na Svetskom prvenstvu 2013. godine u Moskvi osvojila bronzanu medalju što je bila i prva medalja za Srbiju na Svetskim prvenstvima u atletici. Bronzanu medalju je osvojila dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Pekingu. Na Evropskom prvenstvu u dvorani 2015. u Pragu je osvojila zlatnu medalju uz rekord, dok je na Svetskom prvenstvu u dvorani 2016. osvojila srebrnu medalju. U maju 2016. je bila na prvom mestu svetske rang liste u skoku u dalj. Pobednica je Dijamantske lige za 2016. godinu. Najveći uspeh u karijeri je ostvarila na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru kada je uzela bronzanu medalju, rezultatom 7.08 što je novi nacionalni rekord Srbije.
Zanimljiva stvar je da u Srbiji postoji jedna vladina organizacija, podržana od strane Ministarstva omladine i sporta, koja obezbeđuje studentima i omladini do 25 godina besplatno bavljenje sportom. Zove se SOFA i nedovoljno je iskorišćena od strane onih kojima je namenjena (za sada, postoji tek oko 20.000 registrovanih korisnika). No, najupornije i najredovnije u teretani, na treninzima joge ili pak na odbojci jesu baš žene!
I pored svega ovoga, uspešnih žena u srpskom sportu, organizacija radi promocije istog, u Srbiji se i dalje manje od 25% žena bavi rekreacijom ili sportom. Da li je to ipak do nedovoljnog ulaganja u profesionalni ženski sport, do manjka žena na pozicijama u ovoj oblasti ili samo do manjka entuzijazma i motivacije?
Drage devojke, žene, posmatrajte priču sa jedne druge strane – na ovogodišnjim Letnjim olimpijskim igrama, nacionalnu zastavu na ceremoniji otvaranja Igara nosila je strelkinja Ivana Anđušić Maksimović, dok je na zatvaranju Igara nosila tekvondistkinja Tijana Bogdanović.
Da te pitam ja, zašto na sledećim igrama to ne budeš baš ti?
Autorka: Milana Veljko
Fotografija preuzeta sa sajta Rojters Agencije.