Prvog novembra obeležava se Svetski dan vegana. Ovaj dan se zvanično počeo obeležavati 1994. godine pod inicijativom tadašnje predsednice Veganskog društva, Luis Vols. Inicijativa je potekla iz Velike Britanije i bila je usmerena na potpuno isključenje proizvoda bilo kakvog životinjskog porekla (prehrambenih, odevnih, kozmetičkih i dr.) i ubrzo se proširila širom sveta u svom oformljenom i zvaničnom obliku.
Šta je veganski način života i prvenstveno, ishrana?
Vegani se, za razliku od vegetarijanaca, ne odriču samo mesa, već i mleka, mlečnih proizvoda, jaja, ribe, morskih plodova, meda. Ova ishrana podrazumeva isključivo korišćenje povrća, mahunarki, žitarica i voća u prehrambene svrhe. Iako je jedan od glavnih prigovora ovom načinu ishrane bio smanjen unos gvožđa, ta se tvdrnja može opovrgnuti, s obzirom da biljke poput cvekle sadrže visoku koncentraciju ovog elementa. Čak i tvrdnja da veganska ishrana ne pruža dovoljno vitamina B12 nije tačna, jer se unosom namirnica kao što su šitake pečurke, ovaj nedostatak može nadoknaditi. Dakle, nauka sve više vremenom dokazuje da ovaj vid ishrane može da pokrije sve nutritivne potrebe ljudskog organizma. Veganska ishrana obiluje vitaminima, mineralima, proteinima, antioksidansima, a sami vegani ređe oboljevaju od dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, kancera i ostalih bolesti.
Pored aspekta ishrane, njihova etika se, poput i vegetarijanske, svodi na bojkot korišćenja kože i krzna za odeću i obuću, hemijskih eksperimenata na životinjama, korišćenja životinja u zabavne svrhe (poput manifestacija kao što su cirkusi ili ulične predstave u nekim zemljama) isključivo zbog jedne stvari – saosećanja prema životinjama. O veganskom bojkotu ubijanja životinja iz zabave, kao što su lov (ili krivolov) suvišno je govoriti, a takođe se zalažu da se kućni ljubimci na kupuju, već udomljavaju.
Veganstvo ima, pored aspekta ishrane i etike, i svoj ekološki aspekt. Naime, ubijanje životinja radi ishrane i izrade odevnih predmeta, dovelo je do porasta ugroženih životinjskih vrsta. Upravo zato, postoji realan rizik da će takvo narušavanje balansa životne sredine, u krajnjoj instanci, dovesti do nekog vida ekološke katastrofe.
Zbog svega navedenog, vegani nas pozivaju svakog prvog novembra da promenimo način ishrane, jer je zdraviji i uz to, podmiruje sve potrebe našeg organizma, bez ugrožavanja organizma drugih živih bića. I da, posledično, sačuvamo životnu sredinu, koju sa tim istima bićima delimo i održimo njen prirodan balans. To dugujemo i sebi i svima koji su takođe od krvi i mesa. Naša životna sredina nam svima jednako pripada.
Da li ćete se odazvati na poziv vegana – procenićete sami.
Autorka: Tijana Papović