U odnosu na ovaj trend maskiranja i izlaženja u kostimima, poenta Haloweena iliti srpskog pandana istom, Poklada, je potpuno drugačija. Klinci se maskiraju, obilaze komšiluk i širu okolinu, tražeći slatkiše. Kod Karpentera i u Americi se sve to događa noću, što priči daje sasvim novu dimenziju. Zato je možda i bolja ideja ostati kod kuće i pogledati neki dobar film, a još bolje ako je to mala škola horora, Karpenterov Halloween.
Trend horora u sedemdesetim je bio jak, čak se može reći da se tad i žanrovski ustalio. Bilo je tu zanimljivih ostvarenja kao što su The night of the living dead (1968), Texas chainsaw massacre (1973) i jedan sa malo većim budžetom, svima dobro poznat, The Excorcist (1973). Sve su to filmovi sa ubistvima, bez ikakvih stranih sila, đavolskih ili kakvih već ne koji se danas pojavljuju u izobilju i kojima manjka ideja.
Halloween ćete prvo prepoznati po čuvenoj muzici koju je sam reditelj komponovao. Film je dobio i pridev karpenterovski, jer se u njemu prepoznaje stil ovog reditelja. Spori kadrovi i kamera koja predstavlja zlo koje posmatra ceo komšiluk. Film počinje aktom ubistva, gde kamera, a samim tim i mi, gledaoci, postajemo učesnici i medij zla. Scena ubistva podseća na čuveniju Hičkokovu, onu u kadi. Vrisak i snažni zamasi noža.
Kasnije, taj mali dečak, postaje čudovište, prazna ljudska ljuštura koja ne zna šta je život. Umesto očiju ima prazne duplje. Beo je i spor. I ta je ljuštura skupila snagu i pobegla iz zatvora. Dolazi u svoj grad, njegov doktor ga zove “smrt, zlo i To”. Niko ne zna da je on u gradu, a on vreba sa svih strana, dok srednjoškolci uče o sudbini, dok ljudi uživaju u svojim kućama misleći da su zaštićeni od svega. U prvom planu pratimo dogodovštine srednjoškolaca, njihove nestašluke i bludničenja. I baš u trenutku kad se ljubav sprema, on napada, kao da ne može da im oprosti ulazak u svet odraslih.
Doktor ga juri po gradu, prestravljen, a i pomalo smotan i neozbiljan, ne obaveštava grad da se sprema smrt. Taj je čovek jedini svestan okolnosti, dok šerif sve to shvata kao jeftinu lakrdiju, misleći da doktor nije ništa manji ludak od Majkla, ubice.
Majkl inače, diše kao mašina, uvek ujednačeno bez ikakvih promena. Pokreti su mu spori i uvek isti. Kreće se mehanički. Ubija bez reakcije, bez izraza.
Na obeležavanju 35. rodjendana od izlaženja filma, Karpenter je rekao da je Halloween sasvim jednostavan film i da je želeo da ga nazove "The Babysitter Murders", međutim producentkinja mu je predložila jednostavno ime, Halloween, koje do tada, srećom, nije bilo zauzeto, a bilo je tako pamtljivo.
U moru silnih gluposti, ovaj triler je sjajan za gledanje sa društvom uz kokice. Zanimljiv, filmski veoma pismen uz mnogo tema za razgovor i sjajnih kadrova. Film je toliko jednostavan i dobar da mu se prosto nema šta zameriti. Nema tu filozofije, već samo čistog filmskog zanata.
Posle ovog filma, Karpentera su prozvali novim Hičkokom, jer su kritičari rekli da ume da postavi kameru i osvetljenje kao njegov veliki prethodnik. Zato, nema više priče, nego ostaje samo da se pogleda.
Autor: Bogdan Panajatovski
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.