Mit i legenda, legenda i mit. Da li je to isto? Ako ne, šta podrazumeva mit, a šta legenda?
Naime, iako mi pod ovim pojmovima često podrazumevamo dve iste stvari, u literaturi se između ova dva pojma ipak pravi neka razlika. Ukratko, za mit se pretpostavlja da je to ,,potpuno fiktivna stvarnost”, mitovi često imaju sveti karakter, glavni junaci nisu ljudi, ali najćešce imaju ljudske osobine. Takođe, i radnja je često smeštena u daleko prošlost, podzemlje ili nebo.
Legende s druge strane, su pre svetovnog karaktera, glavni junaci su ljudi i radnja ne mora nužno biti smeštena u daleku prošlost. Takođe, legende mogu biti posvećene nekim lokalnim pričama o duhovima, vilama, svecima i sl.
Praznik, za koji se vezuje možda čak i najveći broj mitova i legende jeste Noć veštica. Dakle, Noć veštica jeste sada tradicionalni američki praznik koji su prvobitno praktikovali Kelti i u to vreme, nazivao se Samhain i bio je posvećen njihovom paganskom vrhovnom bogu mrtvih. Propratni običaji ovog praznika i sama svrha istog, iznedrili su mnogobrojne ,,strašne” priče, mitove i legende.
Neki od običaja koji se i dan danas praktikuju bili su direktno inspirisani izvornim oblikom ovog praznika.
Keltski folklor pripoveda priču o pijanom farmeru Džeku koji se usudio da prevari đavola. Međutim, pošto mu to nije pošlo za rukom, đavo ga je kaznio tako što su mu nakon smrti zatvorena vrata kako raja, tako i pakla. Osuđen na večno lutanje po čistilištu, Džek je napravio svetiljku od repe i užarenog uglja.
Iz tog razloga, bundeva kojoj se rezbari lice za noć veštica i u koju se polaže svetiljka postaje simbol Džeka Lantersa. Ljudi su počeli da veruju da će ih ako postave osvetljenu bundevu ispred svoje kuće, to zaštiti od lutajućih duša koje se tu noć vraćaju na zemlju i usmeriti ih na pravi put.
Još jedan način da se obmanu duhovi, u vreme kada je proslavljan Samhain bilo je maskiranje. Najčešće bi se ljudi ogrtali životinjskim kožama, kako bi demone, duhove i ostala mistična bića koja se vraćaju na zemlju obmanuli da su jedni od njih. Isto tako, verovalo se da sva ta mistična bića dolaze ljudima na vrata tražeći hranu koju bi onda ljudi, ukoliko ne žele da osete njihov gnev, morali da im daju.
Danas, ostatak ovog verovanja predstavlja praktikovanje trick or treat. Najčešće se deca maskiraju kako bi išli od vrata do vrata, skupljali slatkiše i zaštitili se.
Međutim, jedan od najvećih mitova, vezanih za Noć veštica jeste upravo mit o otrovnim slatkišima ili sečivu unutar hrane.
Strašnih priča, odnosno urbanih legendi vezanih za Noć veštica ima zaista mnogo. Bez nekih urbanih legendi je malo verovatno da se proslava ovog praznika uopšte zamisli pošto se pričanje ovakvih priča pri proslavi ovog praznika, uveliko praktikuje.
Neke od najpopularnijih urbanih legendi jeste Bloody Mary. Čini se da priča o Krvavoj Mariji oduvek postoji iako ima toliko verzija, da se ne zna koja je zapravo tačna. Neki pripovedaju priču o tome kako je ona bila Engleska kraljica Marija I, za koju se govorilo da se kupa u ljudskoj krvi. Drugi pak koriste verziju o devojci koja je živa sahranjena, ostala bez noktiju pokušavajući da otvori kovčeg, željnoj osvete i slično.
Takođe, broj 13 igra bitnu ulogu u Noći veštica kao broj koji donosi nesreću ili, broj koji ima izvesnu moć i za njega se vezuju brojna pripovedanja, u raznim oblicima koje se pojavljuju u brojnim kulturama. Npr. prikaz Tajne večere, Isus i dvanaest apostola. Zašto je ovde broj 13 smatran za broj koji donosi nesreću, zato što je među njima bio Juda, koji je kasnije izdao Isusa. Veruje se da je on bio 13.
Drugo tumačenje se vezuje za istorijski događaj kada je 13. oktobra, 1307. naređeno da se pronađu i ubiju svi Templari.
Postoji i mit o dvanaest grčkih bogova i bogu Lokiu, bogu prevare. Loki je takođe bio trinaesti među njima kada se pojavio naredivši bogu tame da ubije boga svetlosti. Nekima je pak film Petak 13., dovoljan razlog da se plaše.
U mnogobrojnim urbanim legendama i mitovima vezanim za Noć veštica, susrešćete se još i sa vešticama, crnim mačkama, ukletim kućama, serijskim ubicama i slično.
Koju bi ti priču izabrao/la da ispričaš?
Autorka: Jana Staniševski
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.