Islamska Republika Iran ovogodišnji je počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, te je ovo prilika za sve nas da saznamo više o ovoj zemlji, koja nije centru pažnje domaćih medija i u koju ljudi sa naših prostora ne putuju često.
Na štandu Irana
Program Irana na otvaranju ovogodišnjeg Sajma predstavila je književnica i rediteljka Narges Abjar:
"Iran će na Sajmu predstaviti svoju kulturnu tradiciju i savremeni lik. Posebno interesantan segment programa je Nakali – tradicionalno epsko pripovedanje na osnovu iranskog nacionalnog epa Šahnama.“
Na štandu Irana svakodnevno se održavaju radionice kaligrafije, ilustracije i minijature. Epsko pripovedanje takođe je upriličeno u sajamskom prostoru, a izvodi se na persijskom, uz titlove na engleskom jeziku.
Tokom trajanja Sajma, u sali Jugoslovenske kinoteke biće prikazano pet filmova savremenih iranskih reditelja, a od danas do petka možeš pogledati filmove Danas (27. oktobar od 19h) i Pet zvezdica (28. oktobar od 19h).
Zemlja kontradikcija
Iran je zemlja kontradikcija. U Iranu mnogo toga uopšte nije dozvoljeno, ali nemalo je stvari koje se prećutno tolerišu. To je zemlja u kojem je zakonom kažnjivo ugostiti stranca u svom domu, a opet važi za jednu od najbezbednijih i najgostoljubivijih zemalja na svetu. Ne pamti se kada je u Iranu zabeležen neki ozbiljan incident koji bi imao veze sa strancima.
Takođe, Iran slovi za zemlju u kojoj su život u porodičnom domu i društveni život minimalno prepliću. Ramita Navaj, autorka romana "Grad laži"(2014), priča o uslovljenosti Iranaca zbog raznih društvenih i verskih konvencija jedni pred drugima skrivaju istine o privatnom i društvenom životu:
„U Iranu kao da imaš dva paralelna života. Postoji 'unutrašnji', privatni život, i postoji 'javni', društveni život i gotovo svi žive po tom pravilu. Kao da je svaka osoba ustvari dve različite osobe. U društvu moraš da lažeš o tome ko si u privatnom životu,ili obrnuto, u zavisnosti od toga kojem društvenom sloju pripadaš, i tako se prikrivanje istine reflektuje na apsolutno svaki aspekt tvog života. U sredini u kojoj vlada jaka represija, čovek je primoran da zaobilazi razna stroga pravila i zakone.“
Još jedan primer je cenzura na internetu. S jedne strane, imamo situaciju da su Facebook, Youtube, Twitter i GooglePlus su blokirani, a s druge, činjenicu da je po broju blogera, persijski treći najzastupljeniji jezik na internetu.
Ako smo te zaintrigirali da saznaš više o životu u Iranu, pročitaj i ovaj putopis.
Lolita u Teheranu
Za totalitarni režim najveća je uvreda antipolitična knjiga, ona koja govori o intimi. - Azar Nafisi
Genderna pitanja u čitavom svetu osetljiva tema, imaju važno mesto u savremenoj iranskoj književnosti, a o njima pišu emigrantkinje. Najpoznatija iranska književnica, Azar Nafisi, proslavila se u zapadnoevropskim krugovima romanom „Čitanje Lolite u Teheranu“ (Reading Lolita in Teheran).
Azar Nafizi, koja je šezdesetih godina odrastala u Iranu, tvrdi da se njena prava pre Revolucije nisu mnogo razlikovala od prava jedne zapadnoevropljanke. Otac joj je bio gradonačelnik Teherana, a majka jedna od prvih šest žena koje su 1963. godine postale članice iranskog parlamenta. Posle školovanja u inostranstvu, krajem sedamdesetih vraća se u Iran.
Osamdesete godine u Iranu bile su doba političke diktature. Azar Nafizi je u to vreme radi kao profesorka engleske i američke književnosti na Univerzitetu u Teheranu, odakle će je ubrzo oterati, zbog liberalnih stavova. Čitati knjige u Iranu u vreme iračko-iranskih ratova je, ispostaviće se, nepoželjno i opasno. Upravo o ovim pitanjima govori “Čitanje Lolite u Teheranu”.
Iran danas
Predlažemo ti da pogledaš izložbu fotogafija Iran danas u hali 1A. O atmosferi u Teheranu, iz perspektive putnika koji ga je posetio u junu ove godine, možeš pročitati ovde.
Autorka: Jovana Georgievski
Fotografija je preuzeta sa CNN-ovog sajta.