Zahar Prilepin je najprevođeniji ruski pisac u poslednjih deset godina.
Poznat je po romanima kriminalističke i dokumentarne tematike, kao što su Obitelj, Sanjka i Crni majmun.
Na današnjem druženju sa srpskom publikom, razgovor sa Prilepinom vodila je Sanja Milić, urednica i novinarka Radio Beograda. Autor i moderatorka su se, pored predstavljanja najnovije Pirlepinove zbirke priča, dotakli tema dokumentarnog pristupa (roman ‘Obitelj’) i stvaralačkog procesa uopšte.
Za jednog pisca treba manijakalna zaljubljenost u književnost, a zatim i intuicija, koja će stvari postaviti na svoje mesto. Ja se trudim da se izražavam maksimalno jasno, iako me neki optužuju da banalizujem.
Autor je dodao da mu najveće uživanje, pored pisanja, predstavlja igra sa književnom kritikom:
Kritičari o mojim romanima već pišu i pronalaze u njima metode o kojima ja nisam ni razmišljao dok sam stvarao, a ja pametno klimam glavom i govorim: Da, da – sve sam ja to unapred smislio.
Prilepin je drugu godinu zaredom gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Ove godine, srpskoj publici predstaviće se zbirkom priča ‘Sedam života’, u izdanju Samizdata B92. O ovoj knjizi Prilepin kaže:
Svaki čovek, koji doživi do nekog starosnog doba, do neke etape (neko s osećanjem žaljenja, a drugi s osećanjem radosti) misli: a kakav bi mi bio život da sam krenuo drugim putem. Da sam izabrao sebi drugi posao, drugu profesiju, drugu ženu, drugog muškarca, drugi grad i drugu državu, i tako dalje. Eto, jednom je i meni to palo na pamet, ali pre svega, zbog osećaja sreće što mi je u životu uspelo mnogo toga, ali šta bi bilo da nije uspelo nego bilo nekako drugačije. Možda sasvim neuspešno. Kuda sudbina vodi čoveka: u tu istu tačku ili u drugu tačku. Zato knjiga, koja uslovno jeste zbirka priča, a u stvari, to, naravno, nije, nego je jedinstveno narativno platno. To je filosofsko razmišljanje o čoveku i njegovoj sudbini.
Prilepinovi romani do sada su prevedeni na 25 jezika. Pisac je takođe istakao da mu je izuzetno drago što, iako je na zapadu postoji cenzura na njegova dela, sva prevedena na srpski i francuski jezik.
Autorka: Jovana Georgievski
Autorka fotografije je Katarina Karajić.