Ujedinjeni narodi je prvo i originalno ime ove organizacije, i priznaćeš zvuči više primamljivo u odnosu na Ujedinjene nacije.
Nacija je često u vezi sa nacionalizmom ili je bar česta asocijacija, a nacionalizam, složićeš se, služi za odbranu, isključivanje i čast. Ovo bi kod ovakve organizacije dovelo do razjedinjavanja, pa su osnivači doneli mudru odluku povodom imena. Ipak, s vremenom, nacije su se pokazale ujedinjujuće (što je za Balkan nemoguće) i bliže uhu. Stoga, cilj ove organizacije je očuvanje mira u svetu, to jest „zaštita budućih pokolenja od užasa rata“.
UN su osnovane 1945. godine u San Francisku, od strane pedeset i jednog naroda, ukinuvši „neefikasnu“ Ligu naroda, (liga kao rangiranje naroda, već zvuči malo ekskluzivno). Danas UN broji 193 zemlje (nema Vatikana - status posmatrača, Palestine koja nije razjasnila svoj status države, Kine koja je bila član do 1971. godine i još nekih manjih država).
U okviru Ujedinjenih nacija, postoji podosta administrativnih tela, od kojih su nama najpoznatija i najzvučnija Generalna skupština, Savet bezbednosti, i Međunarodni sud pravde. Najpoznatija ličnost UN-a je generalni sekretar, a nadam se da znaš, da na ovu poziciju pretenduje i naš Vuk Jeremić.
Koga on predstavlja i šta bi on prvenstveno mogao da znači svetu i našoj zemlji?
Prvenstveno, Jeremić na čelu tako velike organizacije, značio bi veliku promociju naše zemlje i poboljšavanje imidža naše države. Ne zaboravi da su Sloveni, po nekim nemačkim filozofima bili bića nižeg intelekta, a da naša reputacija usled velikih nemira na ovim prostorima, nije baš pozitivna u svetu.
Što se geopolitičkog i svakog drugog političkog stanovišta tiče, Jeremić bi predstavljao međunarodnu figuru integracije (komunističkim rečnikom „figura trećeg sveta“), a kao viđeniji diplomata, a opet ideološki „bezbojan“, bio bi idealan kandidat proevropskih snaga.
A ko je to kočio Jeremića?
Prvo, pretenzija istočnoevropljana na ovu poziciju je sasvim opravdana, jer ovaj prostor nikada nije dao Generalnog sekretara. Još jedan problem, kandidatura Jeremića bilo je pomodarstvo i neka vrsta sile da čovek iz istočne Evrope bude Sekretar. Čak sedam od deset kandidata bilo je sa istoka, što je glasove i lobiste razjedinilo.
Jeremić, kao možda i najpopularniji, iza Gutureša, pokupio je simpatije svih ostalih, ali ne treba isključiti mogućnost da su ostali kandidati istočne Evrope bili kandidati druge strane, kandidati koji će „skinuti ključan procenat za pobedu“.
Naš kandidat, dobio je negativne glasove od članica osnivača, SAD-a i Velike Britanije, pod izgovorom da ima previše tvrde stavove prema Kosovu i Rusiji. Međutim u ratu svetova, dobio je zapad, iako je Bugarka Kristalina Georgijeva bila članica i jednih i drugih, a Portugalac je odneo pobedu. Podrška SAD-a kao svetskog moćnika broj jedan ponovo je presudila.
Ovo „nacionalističko natezanje“ po jednom švajcarskom listu, donelo je poraz Jeremiću, ali na drugoj strani, značajne poene kao potencijalnom kandidatu za predsednika Srbije, koji bi na međunarodnom planu predstavljao cenjenog političkog aktera.
Međutim još ništa nije gotovo, jer sledi još jedno odmeravanje snaga u koje će ući četiri najbolje rangirana kandidata, među kojima će naravno biti i Jeremić.
Ostaje nam samo da podržimo našeg kandidata (finalno glasanje u septembru) u nadi da će nam doneti publicitet i dostojanstvo kao naciji, jer smo to svakako zaslužili.
Autor: Bogdan Panajotovski
Fotografija je preuzeta sa ovog sajta.