Rep se prvi put javno predstavio publici 1986. godine.
Tada se najviše govorilo o uličnim bandama, seksu, drogama i nasilju. Stihovi koji promovišu mržnju, objektifikaciju i eksploataciju žena su sve više prihvaćeni kao oblik umetničkog izraza, što utiče na mnoge devojke zbog poruka koje govore o tome šta treba da rade da bi bile željene i, u nekim slučajevima, poštovane.
Krajem šezdesetih godina dvadesetog veka javila se struja „Crnačkog feminizma“. Reperke su pokušavale da promene sliku žene unutar hip hop kulture, gde je žena najčešće predstavljena kao seksualni objekat. U pesmama Kvin Latife, Soltenpepa (Salt-N-Pepa) i Em-si Lajt možemo videti prikaze snažne, nezavisne žene, koji se suprotstavljaju onome što je do tada vladalo u hip hopu.
Međutim, nekoliko studija na temu razvoja ženskog repa od devedesetih godina (tzv. „drugi talas“) nadalje, pored podrške ženama, pronalazi i suprotne teme. Reperke same sebe predstavljaju negativno, ponižavaju, kako sebe tako i druge žene. Ono što je veoma interesantno, jeste činjenica da je reč „bitch“ približno podjednako učestala u tekstovima ženskih, kao u tekstovima muških autora.
Hip hop kultura postepeno prerasta u „mejnstrim“, svuda u svetu, pa i kod nas. Na taj način njen uticaj je ogroman. S obzirom na ono o čemu govori, veliko je pitanje koliko i na koji način utiče na mlade ljude koji tu muziku slušaju.
Celokupna kultura hip hopa formira sliku, identitet i ulogu žene koja nije ni malo pozitivna.
Sve više ljudi u našem okruženju zanima se za rep muziku (pogotovo žensku), pa je teško ne obratiti pažnju na to o čemu se najčešće radi u tekstovima tih pesama.
Neke od pesama sa domaće rep scene mogu se izdvojiti po velikom broju pregleda na Jutubu (Youtube). Iako su neke od njih ugledale svetlost dana pre par godina, a neke od njih veoma skoro, tematika je i dalje slična. Stih jedne od malo starijih pesama koju izvodi reperka Ayllah (Ayllah - „Dečko je moj“) glasi:
“Šta, šta je kujo, reci zaš' mi lika čekiraš, kaj nisam jasna kad sam rekla da ga ne diraš”.
Istim, ona direktno ispoljava netrpeljivost prema drugim ženama.
Takođe, stihovi koji govore o novcu i raskalašnom načinu života bili su aktuelni ranije (Sassja ft. Remi - „Etikete“):
“Ništa manje za moj uspjeh, ništa manje ba od njegovog, svaki dinar svoj zaradim i potrošim ga predobro”
I aktuelni su i danas (Nikolija - „Nikolija“):
“Moj stil možete samo da sanjate, da nema mene ne bi ni vodili abrove, Nikolija, sijam kao vatromet, punim klubove, pa strane naslovne”
U današnjim okolnostima stvaranje ovakve slike kao ideala može imati samo negativne posledice, ako se sa pesmama ili izvođaćima previše poistovetimo.
Jedna od najpopularnijih reperki trenutno u našoj zemlji jeste Mimi Mercedes. Ona u svojim pesmama promoviše nezavisnost žena i njihovu snagu.
Ipak, i dalje se u njenim stihovima insistira na pogrešnim vrednostima i životnom stilu (Mimi Mercedes - „Oduvana“):
“Naduvana, nasnifana, pijana, oduvana”.
Društveno važne teme u domaćim pesmama na koje treba obratiti pažnju jesu slika snažne žene, vređanje žena i omalovažavanje muškarca u pesmama u kojima se žene veličaju. Neke od najčešćih tema jesu „reprezentovanje“ ,stil života, pa tek nakon toga nipodaštavanjje žena. Njih i sami možete čuti u domaćim pesmama mnogo češće u odnosu nahvale. Ako je za utehu, američke izvođačice ne razlikuju se od naših u odnosu na to koliko vređaju ženski rod. Verovatno bi bilo očekivano i da američke pesme sadrže mnogo pozitivniji stav u odnosu na domaće pesme, s obzirom na dugu istoriju borbe za svoje “mesto pod suncem”.
Najčešće teme koje se pojavljuju u domaćim pesmama su ujedno karakteristične za rep žanr.
Teme seksa, novca, alkohola i droge su takođe relativno prisutne, i podjednako predstavljaju uobičajeni repertoar tema u hip hop muzici.
Najveći problem u razumevanju poente samih tekstova jeste pravljenje razlike između „reprezentovanja“ i „slike snažne žene“. U većini slučajeva reperke o sebi govore naglašavajući svoje sposobnosti i atribute. Istovremeno pokušavaju da ponize druge devojke, koje na neki način smatraju konkurencijom. Većina tekstova pesama pokazuje da i dalje postoji neka vrsta takmičenja između žena, a ne solidarnosti kakva bi se očekivala, uzimajući u obzir žensku poziciju u hip hop kulturi.
Veoma bitan aspekt ženske rep muzike jeste veliki uticaj koji ima na omladinu. To je jedan od razloga zašto bi trebalo više obratiti pažnju na tekst pesama koje slušamo. I hip hop je, iako subkultura, pod velikim uticajem društva. Dobar primer za to je tema novca koja se u domaćim pesmama javlja retko, dok je u stranim ta tema veoma zastupljena. Na taj način, kako kultura, tako i subkulture, utiču i na nas, naše stavove i na to na koji način posmatramo neke stvari.
Svako od nas bi trebalo da sluša muziku koju voli i koja mu prija, ali moramo da zapamtimo da uvek ostanemo svoji!
Autorka: Ana Ivanov
Fotografija je printskrinovana sa ovog sajta.