Pravila, pravila... Šta kad ostaneš bez njih? Kad raširenih krila kreneš u novi dan, ne sluteći da te vreba lovac sa puškom da ti uskrati život, polomi krilo ili zaključa u kavez.. Sloboda ili kavez? Život ili smrt? Tvoj poslednji let ili pomeranje granica mogućnosti? Tvoja moć ili slabost?
Svet bez pravila, svet bez ograničavanja, potpuna sloboda. Koliko dugo bi izdržao tako? Sam letiš prema kavezu i zahtevaš doživotnu. Mnogo nereda, nesrećno stradalih ljudi i sa pravilima. Šta bi bilo bez njih? Jedan pogrešan potez i sve što si gradio do sad ruši se pravo na tebe, nema pravila da ti pomogne da napraviš pravi korak.
Korak ka boljem. Svakim svojim korakom, odnosno svakim svojim izborom ograničavaš svoju slobodu. Igraš po nečijim pravilima, bez njih si u startu na gubitku. Gde je cilj? Kraj ove neobične igre? Postoji li? Kako da znaš da si pobedio, da si stigao na vreme kada nema pravila? Kasnimo li ili je svako od nas stigao u pravi čas? Nepisano pravilo, prvi je već odneo nagradu. I ruga ti se. Da li je pošteno? Slučajno je krenuo ranije i stigao na vreme.
Nakon trke hodaš zamišljeno ulicom kad u jednom trenutku vidiš kako ti neobična pojava ide u susret. Da li te oči varaju ili je to baba na rolerima? Ne znaš šta da radiš da se smeješ ili bežiš u stranu. Dok ti se približava pitaš se kako je moguće da baba vozi rolere, onda shvataš da pravila više nema i da svi mogu da se zabave.
Život bez pravila bi bio dosadan, kada ti je sve dozvoljeno i niko ti ne staje na put, na kraju kada ostvariš ono što želiš nemaš isti osećaj nego kad to uradiš kad ti je zabranjeno. Prihvataš rizik i činiš stvari za koje ćeš snositi posledice, ali si srećan, srećan što si se pomučio i uradio ono što želiš. Treba kršiti pravila kada ti uskraćuju slobodu, ali do te mere da ne činiš zlo.
Baba na rolerima se zakucala pravo u tebe, ne ume da zakoči, kaže, ali voli da ih vozi. Smešno, zar ne? Nije ona kriva što je to čini srećnom. Ne treba osuđivati njen postupak, mlada u duši, kršila bi pravila i da ih ima i da ih nema, samo kad bi mogla. Ustaje, pokreće svoje točkiće i nastavlja dalje da se vozi. Sigurno će se još par put sudariti s nekim prolaznikom ili znakom, ali nema veze, to je i očekivala, možda nauči i da ih vozi ako duže bude ovako bez pravila.
Kao i savršenstvo, sloboda je samo reč, samo motiv, nešto nedostižno čemu svi težimo, a najviše oni koji je najmanje imaju. Uvek mora da postoji i druga strana i možda je bolja, ali ona nam ne dozvoljava da dokažemo ko smo mi zapravo i da shvatimo da, uprkos tome što smo dobili manje materijala, mi možemo da napravimo lepše stvari, da damo sve od sebe i da promenimo ceo svet i to se onda zove Moć.
Treba napraviti taj korak, pa makar bio poslednji i usuditi se dostići ono što je tako daleko i iznad nas, slobodu. Uradio ono čega si se suzdržavao dok je bilo pravila, ali ako time nećeš povrediti druge. Uradi to zato što te čini da se osećaš bolje. Čini te srećnim.
Autorka: Dijana Kovačević