Kada kreneš na fakultet ima toliko stvari o kojima moraš da brineš: predavanja, učenje, knjige, hrana, društveni život. Ali, reklo bi se da je jedna od najvažnijih koja ide pre svih navedenih – gde stanovati.
Svaki student se suočava sa osnovnim pitanjem: da li živeti u domu ili u stanu? Dosta zavisi od toga da li se radi o brucošu ili starijem studentu, da li je neko društven manje ili više i naravno, najbitnije od svega-kolike su finansijske mogućnosti.
Kao neko ko je živeo i u stanu i u domu, mogu da kažem da i jedno i drugo ima i prednosti i mane.
Na prvi pogled izgleda kao da je mnogo bolje živeti u stanu jer ni sa kim ne moraš da deliš svoj lični prostor (čak i ako imaš cimera ili cimerku imaš svoju sobu pa se ne morate ni vidjati tokom dana), možes da učis naglas (zavisi šta studiraš, nekad obnavljanje uključuje demonstraciju naučenog ispred ogledala), nema buke i nema uznemiravanja.
Međutim, ako si sam u stanu ume često da bude dosadno, nemaš s kim da popiješ kafu, nekad dane provedeš sam uz knjigu pa zaboraviš da komuniciraš sa ljudima. Plus, moraš sam da čistiš ceo stan, a većina onih koji žive u stanu retko odlaze u menzu pa kuvaju sami. Ako dobro kuvaš, nema problema, ali ako nisi baš dobar kuvar onda može da bude problematično, jer ne može se živeti od palačinki i lisnatog testa, a nekad stanovi nisu baš blizu menze. Tada nastupa tradicionalna studentska lenjost u vidu ’’ne mogu danas u menzu, pao je sneg, a treba mi pola sata, ješću paštetu’’.
Jedan od najvećih problema kada je u pitanju iznajmljivanje stana jeste finansijske prirode. Stanovi su jako skupi, moraju se plaćati različiti troškovi poput struje, grejanja, vode, tako da ipak nisu idealno rešenje. Brucoši se uglavnom odlučuju za stanove prvenstveno zbog učenja i navikavanja na drugačiji način života (dešava se da ih uhvati nostalgija pa bude to i neke suze a lakše je plakati kada niko ne gleda), ali kasnije, kada sve dođe na svoje mesto, prelaze u domove.
Domovi su ’’suština’’ studiranja. Druženje, prijateljstva, dešavanja, žurke, čitaonice, ogroman broj ljudi koji deli istu sudbinu kao i ti, na jednom mestu. Čak i ako nisi društvene prirode, ipak ćeš u pauzama imati sa kim da razmeniš par rečenica, jer nema zasebnih soba već jedne zajedničke prostorije.
Uglavnom se radi o ljudima sa kojima se lako možeš dogovoriti oko čišćenja, poseta, organizovanja druženja i sličnih stvari, a kada poželiš da učiš, u bilo koje doba dana ili noći, spustiš se u domsku čitaonicu sa šoljom kafe bez dodatnog spremanja i pakovanja za odlazak u čitaonicu na drugi kraj grada. Svaki dom ima menzu tako da je dobra hrana zagarantovana. Sa finansijskog aspekta – znatno jeftinije nego stanovi, i uz sve to, besplatan društveni život. Jedina mana domova jeste ta što se ponekad organizuju žurke mimo pravila i to obično od strane ljudi koji trenutno nemaju nikakvih obaveza, ali to traje najviše par sati, tako da se može preživeti.
Svako će doneti odluku na osnovu svojih sopstvenih afiniteta. Ipak, svaki student želi da provede neko vreme u domu i da otkrije čari studentskog života. U tom slučaju, odluka nikako ne može biti pogrešna, jer ipak je studiranje najlepše onda kada svoje studentske muke možeš podeliti sa nekim.
Autorka: Kristina Milošević