Relativno skoro, imala sam priliku da naiđem na Fejsbuk stranicu pod nazivom Women against feminism. Stranica na ovoj društvenoj mreži ima 41.000 pratilaca, dok je na mreži Tumblr. već odavno prešla cifru od 8000. To me je navelo da istražim i razmotrim ovu, po nas žene, često osetljivu temu, koja je neretko uzrok diksusije, ali čini se, nažalost, i konflikta.
Ono u šta sam potpuno sigurna jeste da je svako, ko se iole podrobnije pozabavio pitanjem feminizma i bio u dodiru sa adekvatnom literaturom, mogao da nauči da je feminizam zbir društvenih pokreta i ideologija, čiji je zajednički cilj, bez obzira na međusobne razlike– jednakost ženskog prava, prava žene. Radi se, dakle, o više feminizama. Kako su ti feminizmi teorijski i ideološki precizirani, prepustiću sociolozima i ostalima, kompetentnijima od mene.
Ovde ću se osvrnuti na jedan drugi problem, koji je više praktične prirode.
To su, pre svega tendenciozno predstavljanje feminizma u medijima i loše tj. nedosledno sprovođenje jednog broja njegovih aktivistkinja u praksi.
Lično, nisam ljubitelj bilo kakvih „izama“ i zato se nikad ne definišem i ne deklarišem ni u jednom takvom pravcu. Čini mi se da su svi „izmi“ takvog kova podložni zloupotrebama, zbog čega lako pređu u svoje radikalne oblike i u krajnjoj liniji, u svoje suprotnosti. Što je još gore, kao veliki doprinos tome, vidim ljudsku površnost u donošenju zaključaka.
Autorka gorepomenute stranice/bloga kroz svoju aktivnost na istima, navodi da se moderni feminizam sveo na zahtev žene na privilegovan, a ne jednak položaj. Takođe, navodi da se odstupa od načela da žena mora da ima slobodu izbora, već joj se nameće određeni šablon u koji, ako se ne uklopi, bude ućutkana i diskreditovana.
Nažalost, izgleda da jedan od velikih problema feminizma danas i jeste što su najglasnije feministkinje (pre)često neinformisane, neupućene u polje vlastitog delovanja, površne u argumentacijama i radikalne. Pa, čak i agresivne.
To je i dovelo do toga da je pojam „feministkinja“, pogotovo među muškom populacijom, dobio pogrdan prizvuk.
Čak se ide toliko daleko u ponašanju ovih aktivistkinja, da u trenucima sama reč „feminizam“ i kod žena ume da stvori potrebu da naglase kako one to nisu. Sve zbog lošeg ponašanja loših primera, čiji glasovi imaju dalek odjek.
Bilo koji pokret se može i podržavati i ne podržavati, ali ni u kom pogledu ne treba podržavati površnost i osuđivanje. To i jeste problem, kome u velikoj meri doprinose i sami mediji; a na kraju svake diskusije o ovom pitanju, završi se s velikim brojem ljudi koji ne znaju šta je feminizam. Tu, s jedne strane, stoje devojke koje se deklarišu kao feministkinje, koje ne poznaju dovoljno feminizam kao teoriju i za šta se feminizam zalaže, a sa druge strane imamo ljude kojima je zbog takvog njihovog ponašanja stvoren animozitet prema opštem pojmu feminizma. Zbog čega, u krajnjoj liniji, ostaju u neznanju, koje je teško ispraviti.
I to je, čini se, kako sam već rekla, mana svakog „izma“– ogromna podložnost zloupotrebi.
Kako rešiti ovaj problem? Nezahvalno je tvrditi da znam rešenje. Ali, kao ženi koja sebe ne pronalazi ni u jednoj ideologiji, rekla bih da rešenja ima više. Svakako, važno je da se dobro informišete o nečemu pre nego što kažete da ne podržavate određenu ideologiju, pravac ili pokret. Pođite od izvorne ideje i njenih ciljeva, a onda odlučite da li je to nešto što treba podržati. Svakako, ovo je preporuka i za one devojke koje tvrde da su feministkinje, a ne znaju ništa o tome. Nanose više štete nego koristi i šalju pogrešnu poruku.
Za bilo koji pokret koji štiti određena prava, potrebna je sposobnost da se stvari gledaju iz više uglova i solidarnost.
Ne ženska, ne ni muška.
Već međuljudska.
Autorka: Tijana Papović