I ne, ne mislim da proverite koliko se redovno kupa, već je nešto sasvim drugo u pitanju.
Poznato je da se životinje u periodu parenja međusobno privlače uz pomoć feromona. Oni su sposobni da ih nanjuše i tako dobijaju „zeleno svetlo“ kod životinje suprotnog pola.
Ono što ne znamo jeste da li i ljudi mogu na sličan način da prepoznaju svog potencijalnog para. To je interesovalo i neke naučnike koji su se bavili ovom temom i koji su došli do zanimljivih nalaza koji donekle ovo potvrđuju. Pokazalo se da postoji mali broj ljudskih gena, tačnije, kraći krak 6. hromozoma, koji utiču na privlačnost kod mogućeg partnera. Pomoću njih možete nanjušiti pravu osobu.
Švajcarski zoolog Claus Wedekind bavio se ovom temom i izveo je poznati eksperiment sa smrdljivim majcama. Muškarci su danima nosili iste majce, a zatim su one date ženama da, samo pomoću njuha, odrede koje su im privlačnije. Ono što je ovaj eksperiment pokazao jeste da su žene birale muškarce sa određenim, drugačijim, genima od svojih, što se može objasniti evolutivnim mehanizmom koji za cilj ima stvaranje potomka koji će biti u genetskoj prednosti.
Nakon što je ova tema postala popularna rađene su mnoge uporedne DNK analize parova, što u naučne svrhe, što u svrhe pronalaženja pravog partnera i provere kompatibilnosti. Činjenice govore da ti geni ne utiču na izbor partnera, bar im to nije primarna funkcija, već imaju veze sa primanjem ili odbijanjem organa nakon transplantacije i odbranom od infekcija. Može se reći da oni čine imuni sistem i sa mirisom su povezani jednostavnim biološkim mehanizmima. Na hromozomu olfaktorni geni su prve komšije ovim genima, te se i nasleđuju zajedno. Postoji verovatnoća da je ova povezanost imala nekog značaja u evoluciji čoveka. Ukoliko nekoga interesuje više, ovom temom se detaljno bavio Daniel M. Davis koji je napisao knjigu „The Compatibility Gene“.
Da bi sve bilo još zanimljivije, naučnici nisu jedini koje je ovo interesovalo. Početkom ove godine veliku popularnost stekao je jedan dejting sajt pod nazivom Smell Dating, koji za sada posluje samo na teritoriji Amerike. O njima su pisale i poznate novine „The Guardian“, čiji novinari su se i sami iskušali u ovakvom načinu pronalaženja partnera. Sve što je potrebno da uradite jeste da nosite majicu tri dana, non-stop, zatim je pošaljete njima, a oni vama za uzvrat pošalju nekolicinu tuđih, takođe iznošenih. I to samo za 25 dolara. Zvuči pomalo grozno, zar ne? Vi zatim treba da pomirišete svaku od njih i ako vam se dopadne miris neke osobe kojoj se takođe dopao vaš miris – voila! Možete stupiti u kontakt sa svojim „parnjakom po mirisu“.
Ono što treba da imate na umu jeste i to da su oni koji po vašem mišljenju lepše mirišu u stvari samo oni genetski drugačiji od vas. Iako je pitanje koliko ovaj način upoznavanja zaista funkcioniše, svakako predstavlja zanimljiv primer nauke na delu.
Autorka: Ana Ivanov