Kako početi, niko to zapravo ne zna…
Od kada je sve dostupno na internetu, mnogi i ne razmišljaju o kvalitetu pisane reči ili se ne trude baš mnogo da usavrše postojeće znanje. Može se krenuti na najbezazleniji način: guglanjem, isprobati svašta pa i proći mnoge greške, sve su to dragocena iskustva.
Švrljanje po internetu može doneti mnoga saznanja koja mogu doprineti i kvalitetu pisanja i razumevanju koncepta funkcionisanja tržišta, u smislu ozbiljnijeg (ili profesionalnijeg) bavljenja ovim talentom. Na kraju krajeva, može se to i unovčiti, samo treba biti uporan i pametno iskoristiti svoje znanje.
Zbog toga nema odgovora na pitanje kako početi, odnosno, da li postoji neki zacrtani put i po kojim smernicama raditi. Obično se ispostavi da je put do toga prilično vijugav.
Svi mi imamo različite motive zašto pišemo, imamo različite polazne osnove, nekome to više leži a nekome ne… Ali svi mogu da po malo kradu znanje i da to prilagođavaju svojoj situaciji.
Treba proći dosta toga da bi se znalo nešto, a onda se već sve skocka u glavi. Nema hleba bez motike pa treba odmah znati sa kakvim se informacijama raspolaže, kako se barata internetom, još plus neki jezik i to je sasvim dovoljno za početak. A iznad svega toga je upornost, konjska.
Možda je dobro iz malog mozga izvući sve ono što je pročitano, sve tekstove još od najranijeg doba, pročitati sve na omiljenom blogu, krenuti dalje samoinicijativno istraživanje gomilu drugih stvari vezanih za veštinu pisanja.
Međutim, koliko god sve pročitano bilo lako razumljivo, primenljivo ili opširno, za većinu stvari moramo sami da se snađemo, pokrpimo rupe sopstvenih veština koje imamo i na kraju usuditi se da probamo.
Nije to nikako jednostavno kako zvuči. Često puta se desi panika ili blagi očaj, vrti se po netu dan i noć, mesecima čak i deluje nemoguće komplikovano. Ali u jednom trenutku sve počne da leže na mesto. Svi koji su na početku imaju konfuziju u glavi, ali ako krenu ozbiljno- sve se na kraju ipak slegne.
I onda, svaka aktivnost će dovesti do rezultata, suština i primenljivost naučenog videće se u praksi, spontano će se prilagođavati naslov i tema teksta koji se piše čitaocima za koje se piše. Dešavaće se da prvi napisani tekst ili tekstovi budu odlični, a zatim da svaki naredni bude totalni promašaj ali neće se desiti smak sveta zbog toga. Nakon takvog iskustva može samo da se otvori još jedan par očiju, najčešće onih virtuelnih, prilikom daljeg učenja i pisanja. Vremenom kada se uđe u tematiku, usavršavanje dođe samo od sebe.
Zaključak je da je za neki dugoročniji cilj potrebno duboko ući u željeno. To će uvek pomoći da se napisano zna klasifikovati, po potrebi, na informativno, blogersko i tzv. marketinško pisanje. Pri tom, poželjno je konstantno “nadgledati“ drugog pisca i učiti od njega ili ga možda usmeravati da bude bolji. Sasvim je u redu nekada i pogrešiti u svemu tome jer kada se preda nečemu 120 % višestruko se vraća, i to ne samo u materijalnom smislu.
I sada kako početi pisati ?! Počne se tako što se proba sve što se može, čita se sve što dođe pod ruku, špijuniraju se drugi, jednostavno posveti se tome što se radi ili piše.
Niko ne zna kakav je to put dok ne krene da istražuje sve mogućnosti. Odgovori su na Google-u, drugim forumima, blogovima…bez nekih drugih ambicija naravno osim da se vežba i na njima nauči sve što usput zatreba.
Vredi se potruditi sve to savladati- časna reč…
Priručnik iz kreativnog pisanja možeš preuzeti odavde.
Autorka: Ivana Živanić
Izvor: kreativnopisanje.org
Hvala prof. dr Darku Tadiću i uredništvu sajta #kreativnopisanje