Grenland, oko 1920.
'Već danima sam zaglavljen u snežnom skloništu. Napolju besni mećava. Temperatura je toliko niska da mi se dah ledi na zidovima rupe u snegu u kojoj se nalazim. Ako za određeno vreme ne uspem da se izvučem, postaće pretesno da bi se disalo. Hladnoća, promrzline, zalihe hrane na izmaku i ja, odlučan da preživim.'
(iz dnevnika)
Peter Frojhen, danski avanturista s početka prošlog veka, jedan je od prvih ljudi koji su istraživali Arktik. Bio je pisac, novinar, antropolog i još ponešto, a svakako čovek koga je smrt nekoliko puta zaobišla na spektakularne načine. Dobar deo života posvetio je proučavanju inutske kulture i pisanju o ljudima sa Severnog pola. Blisko je sarađivao sa Knutom Razmusenom, naučnikom koji se smatra ocem eskimologije i prvim čovekom koji je polarni krug prešao na psećim saonicama.
Ženio se tri puta. Njegova prva žena bila je Inuitkinja Naravana Mekupaluk, sa kojom je proveo deset godina živeći na Grenlandu. Avanturističkog duha kao i on, povremeno bi ga pratila u ekspedicijama. Kada je Naravana umrla 1921. tokom epidemije gripa, katolički sveštenici odbili su da je sahrane na lokalnom groblju, jer nije bila krštena. Frojhen je sopstvenim rukama iskopao grob za svoju preminulu suprugu. Ovaj događaj pokrenuo je lanac neobičnih nadmudrivanja sa smrću, koji se nastavio sve do trenutka kada je, mnogo kasnije, odlučio da joj popusti, u svojoj 71. godini. Frojhen i Razmusen kasnije su oštro kritikovali katoličke misionare i njihove pokušaje da korenito promene svakodnevicu grenladnskih Eskima, čiju se kulturu ovi nisu ni trudili na upoznaju.
Frojhen se polarnim krugom najčešće kretao na psećim saonicama. Tokom jedne ekspedicije, ostao je zaglavljen u privremenom skloništu od mećave, udaljenom tri milje od kampa gde se nalazio ostatak istraživačkog tima. Dani su prolazili, zalihe hrane se smanjivale, a snežna rupa oko njega smrtonosno se zatvarala. Kada je mećava utihnula, Frojhen je od komada sopstvenog zaleđenog izmeta načinio oruđe kojim je uspeo da iskopa sebi put napolje. Kako je nekoliko dana bio proveo u snegu, dobio je promrzline na prstima, zbog kojih nije mogao da hoda. Puzeći je prešao čitave tri milje pre nego što je uspeo da se dokopa sigurnosti kampa. Međutim, to nije bio kraj. Gangrena mu je zahvatila nožne prste, što je u ono vreme bilo ravno smrtnoj presudi. Prkosno odlučan da živi, sam je isekao prste, jer u tom trenutku u blizini nije bilo nikoga ko bi mogao da mu pruži adekvatnu medicinsku pomoć. Kasnije, u danskoj bolnici, lekari su morali da mu amputiraju ranjenu nogu. Šuškalo se kako je nekoliko medicinskih sestara, koje su se u to vreme starale o njemu, ‘spontano’ zatrudnelo.
Tokom II svetskog rata, Frojhen se, bez obzira na paraplegiju, pridružuje danskom pokretu otpora. Ubrzo biva zarobljen je od strane nacista. Pošto je doneta odluka o smrtnoj kazni, ponovo shvata da nema vremena za gubljenje. Uspeva da pobegne i da u čamcu napravljenom za jednog čoveka odvesla do Švedske. Tamo je, dosađujući se tokom oporavka, doktorirao.
Kasnije tokom života pretežno se bavio politikom i radom u filmskoj industriji. Pridružuje se social-demokratskoj partiji. Sa suprugom Dagmar, ilustratorkom, seli se u Njijork i započinje saradnju sa holivudskom produkcijom. 1932. filmski studio Metro-Goldvin-Majer finansira njegovu poslednju ekspediciju na Grenland. Do kraja života nastavio je da piše knjige o ljudima sa Severnog pola.
Bavio se pisanjem scenarija, pretežno na temu Severa, i ostvario nekoliko uloga u filmovima, uključujući i Oskarom nagrađeni “Eskimo” (1933). Poslednje iznenađenje svetskoj javnosti priredio je godinu kada pred smrt, kada je, kao sedamdesetogodišnjak, pobedio u kultnom kvizu “Pitanje od 64.000 dolara”. Na postavljena pitanja je, kažu, odgovarao kao da su od šale.
Osim plodova svog naučnog rada, knjiga, scenarija i neverovatne biografije, svetu je ostavio još i Klub avanturista, koji je osnovao još za vreme življenja u Danskoj, 1938. godine. Klub i danas postoji i radi.
Kremiran je, a pepeo mu je, po njegovoj želji, rasut na čuvenoj planini Tul, u Nunavutu, nedaleko od Bafinovog ostrva. Tako je zauvek ostao na Severu, čijem je proučavanju posvetio čitav svoj život.
Autorka: Jovana Georgievski
Tekst je preuzet sa sajta Kluba putnika.
