Na prvi pogled reči kriv i nevin deluju potpuno nesrodno. Nemaju naročita glasovna poklapanja, ali ih uprkos tome koristimo kao antonime i bez razmišljanja znamo da ćemo za onoga ko je nešto skrivio upotrebiti pridev kriv, dok za onoga ko nije – nevin. I to nam ne stvara nikakav problem jer smo od malena naučili značenja ovih reči i sada ih automatski koristimo. Ali da li ste se nekada zapitali zbog čega se ne koristi reč „nekriv”, već ovaj naizgled nasumično izabran antonim?
Sve i da ste se zamislili, teško je stići do pravog odgovora bez zavirivanja u istoriju jezika. Naime, za značenje fizičke iskrivljenosti , u praslovensko vreme, naš jezik je poznavao tri reči različitih korena. To su reči kriv, vina i lukav.
Sve ove reči prvobitno su označavale fizičku iskrivljenost, a tek kasnije dobijale sve apstraktnije značenja kao što je npr. iskrivljenost u moralnom smislu.
Tako od reči kriv danas imamo pored tog oblika i izvedenice krivica, krivina, okriviti i slično. Reč lukav takođe poznajemo danas, ali u malo pomerenom značenju: zao, prepreden. Takođe poznajemo reč luk koja označava zakrivljeni predmet. Međutim, reč vina je ona koja nam je nepoznata i koju nalazimo i u našem antonimu nevin koji nas je i naveo na razmišljanje. Ova reč se u razvoju jezika nije zadržala kao suvišna, ali je ipak ostavila svoj trag u nekim izvedenicama kao što su nevin i vinovnik, da svedoče o njenom postojanju.
Takođe, naspram reči kriv, poznajemo reč prav, najpre u značenju „fizički prav”, ali koja nam kasnije daje izvedenice pravda, pravi, pravo, pravilo i slično. Ove izvedenice nastaju paralelno sa onima izvedenim od reči kriv i potvrđuju takav razvoj od najpre fizičkog i jednostavnog ka apstraktnom i složenom.
Tako danas nalazimo mnoštvo reči koje imaju vrlo zamagljeno prvobitno značenje, koje ako želimo da otkrijemo, moramo zaviriti u najstarije spomenike pismenosti i međusobnim upoređivanjem reči doći do ovakvih zanimljivih činjenica.
Autorka: Marija Radivojević