- Videla sam juče jednu predivnu malu kućicu kad smo...
- Malu kuću. Videla si malu kuću. Mala kućica je pleonazam a to nije pravilno!
Ubeđena sam da prepoznajete ovaj dijalog. Neko vam je sigurno jednom bar rekao da je nešto pleonazam i da to ne bi trebalo da koristite jer je nepravilno. Ili ste pak čuli nešto slično ovome u prevozu, na ulici, u školi. Ti negovači srpskog jezika vrebaju odasvud, tako da ste ih morali negde sresti. Vrlo su raširena vrsta danas i predani su svome poslu – pecanju grešaka nemarnih ljudi. Samo, često se čini da je to ipak pecanje samo ove jedne greške uz sporadično napominjanje da je neko bio na žurki a ne zaboga na žurci. Ali nije li to divno? Pleonazam je jedino zlo koje nam kvari jezik i još imamo armiju negovača-ispravljača koji su tu da prevaspitaju sve nevaljalce koji se usude da pleonazam ipak koriste.
A kako nastaju ti odani negovači-ispravljači?
Mali budući član ove jezičke armije napunio je sedam godina. On zna koristeći svoje jezičko osećanje da mala kuća nije isto što i mala kućica i koristio je obe ove sintagme u zavisnosti od toga kakva je zaista kuća bila u pitanju. Došao je prvi septembar i on je krenuo u školu. Učiteljica mu je objasnila da u jeziku postoji ono što je pravilno i ono što je nepravilno kao i da se za korišćenje nepravilnog dobija loša ocena. Tako je mali budući negovač-ispravljač, zaista dobivši lošu ocenu, naučio da ono što je nepravilno treba sankcionisati.
Uz to, danas je postalo veoma moderno govoriti o kvarenju jezika i boriti se za čuvanje istoga, ali nažalost na pogrešan način. Učenjem dece da postoji nepravilno naspram pravilnog i da se ništa osim književnog i propisanog ne sme koristiti upravo je način da se uništi lepota jezičkog izražavanja. Isključivanjem pleonazma kao stilskog sredstva iz upotrebe značajno osiromašujemo svoj jezik. Svi imamo jezičko osećanje čija logika nam nikako ne dozvoljava da malu kuću i malu kućicu smatramo istim pojmovima.
Tačno je da je književni jezik neophodan za sporazumevaje pripadnika različitih dijalekata i pripadnika različitih generacija ali moramo razumeti da je književni jezik veštačka tvorevina i jedan skup propisanih pravila. Ta pravila mogu a i ne moraju biti u skladu sa našim jezičkim osećanjem, što znači da se tim pravilima ne treba slepo voditi. Ako vam je prirodnije da kažete da ste bili na žurci a ne na žurki, nemojte terati sebe da budete jezički hiperkorektni. To naravno ne znači da treba zapostaviti sva pravila koja oblikuju naš jezik, već da treba kritički prihvatati pravila koja nam se daju.
Negujte svoj jezik, ali ne tako što ćete ispraviti ono što i nije nepravilno, već tako što ćete se voditi svojim jezičkim osećanjem. Koristite pleonazam, mada ne garantujem da ćete proći bez posledica.
Autorka: Marija Radivojević